Vankovska: Vlada Makedonije biće kratkog veka

Odustala je budući da to zahteva promenu Ustava, i zadovoljila se službenom upotrebom albanskog jezika u državnim organima na svim nivoima, uključujući i pravo albanskih ministara da na sednicama vlade govore albanski, pa put za formiranje vlade DUI-SDSM izgleda otvoren. Među njima, prema izjavi koju je za Utrinski vesnik dao profesor ustavnog prava Osman Kadriju, ostao je spor oko zahteva DUI da se kompletan sudski postupak vodi na albanskom u predmetima u kojima su i stranke i advokati i sudija Albanci koji SDSM zasad nije spreman da prihvati.

Profesor Kadriju, koji je i savetnik albanskih stranaka, sugeriše da bi ovo pitanje moglo da bude ostavljeno za naknadno rešavanje. Ovim dvema strankama nedostaje još najmanje dva glasa za parlamentarnu većinu, a Alijansa za Albance Zijadina Sele pledira za pokretanje postupka za izmenu Ustava, a Besa Bilala Kasamija neće ni da čuje za koaliciju sa DUI. Albanske stranke upravo su u fazi formiranja zajedničke radne grupe za usaglašavanje gledišta oko realizacije njihove zajedničke Platforme potpisane u Tirani.

Ma ko da napravi novu vladu, odnos snaga je takav da će ta vlada „jedva funkcionisati, biće kratkog veka“, kaže za danas profesorka Filozofskog fakulteta u Skoplju Biljana Vankovska. Ona je jedna od retkih osoba u Makedoniji koja nije oštro svrstana ni na jednu od suprotstavljenih političkih strana.

Politički igrači su u vremenskoj stisci, kaže ona, budući da bi do 27. februara trebalo da se zakažu lokalni izbori, a još nije izabran predsednik Sobranja koji je jedini nadležan da ih zakaže. Kad se ove dve činjenice uzmu u obzir, dodaje ona, „moguće je da Albanci sada pokušavaju da izboksuju ono što im trenutak omogućava da bukvalno oni budu faktor odlučivanja“.

„Sasvim je moguće da se krene i u neke prevremene parlamentarne izbore. U svakom slučaju vlada sa većinom od 61 poslanika neće biti dugotrajna“, uverena je profesorka Vankovska iako su predstavnici međunarodne zajednice u Makedoniji uporni u tvrdnji da novi parlamentarni izbori ne bi bili dobro rešenje te im se, dakle, protive.

U javnosti se opet pojavio američki ambasador u Skoplju DŽes Bejli. On je, posle izbivanja koje je počelo gotovo odmah posle parlamentarnih izbora, dao intervju provladinoj televiziji Sitel. Ponovio je da ne smatra da bi novi izbori bili dobro rešenje, ali je odbio da se izjašnjava o Platformi albanskih stranaka za pregovore sa makedonskom zajednicom jer „kao strani faktor nije zainteresovan ni za kakve platforme nego je fokusiran na reforme u Makedoniji i vraćanje države na evroatlantski put“.

Bejli je već neko vreme na udaru optužbi dela makedonskih medija zbog mešanja u unutrašnje stvari Makedonije i držanje strane levim političkim opcijama, a Makedonskom televizijom defiluju američki kongresmeni i senatori iz Republikanske stranke koji najavljuju istragu američkog generalnog inspektora koja bi trebalo da utvrdi da li je novac USAID transferisan organizacijama pod kontrolom DŽordža Sorosa i upotrebljavan za podršku određenim političkim opcijama u Makedoniji. Traži se čak i Bejlijeva smena, ali Bejli je profesionalni diplomata i objektivni posmatrači smatraju da on na svojoj funkciji ostaje do kraja mandata bez obzira što je imenovan za vreme predsednika Baraka Obame.

„Što se tiče ovih republikanaca, pravo da vam kažem, i ja sam u dilemi. Sasvim je moguće da su lobisti iz VMRO-DPMNE unapred tamo odradili neki posao kako bi ovi ljudi vršili neki pritisak i to daje vetar u leđa VMRO kao da su oni imali pravo u smislu mešanja stranih ambasadora. To može biti za lokalne potrebe, može biti lobirano, ali nisam čula da je to neka vest u međunarodnim medijima. Tako da sam zaista skeptična“, kaže Vankovska i dodaje da je i Bejli pomalo u iščekivanju šta će mu šefovi naložiti kao politiku u regionu. Ona, međutim, podseća da mešanje stranih ambasadora u unutrašnje stvari Makedonije nije ništa novo i da traje od 2001.