Većina za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu

Oko 31 odsto birača reklo je da bi u nekom trenutku trebalo da se glasa o statusu Severne Irske u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali nakon 2026. godine, pokazalo je istraživanje LucidTalk. Još 29 odsto je reklo da takvog glasanja nikada ne bi trebalo da bude. U slučaju održavanja referenduma o statusu Severne Irske, opcija za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu ima trenutno sedam odsto veću podršku od pripajanja Republici Irskoj, piše Gardijen, pozivajući se na ova istraživanja.

Upitani da navedu kako bi glasali, 49 odsto je reklo da bi podržalo ostanak u Velikoj Britaniji, dok je 42 odsto podržalo ujedinjenje sa Republikom Irskom, a devet odsto je odgovorilo da ne zna. Druga nedavna istraživanja pokazala su da je podrška ujedinjenoj Irskoj znatno niža. Istraživanje Life and Times iz Severne Irske, objavljeno u junu, sugeriše da bi samo 30 odsto građana podržalo ujedinjenu Irsku.

Unutar britanske vlade postojala je zabrinutost da bi Bregzit mogao da dovede do povećanja podrške ujedinjenoj Irskoj, pri čemu se problemi i dalje nastavljaju oko protokola o Severnoj Irskoj, elementa dogovora o Bregzitu koji je stvorio barijere između Velike Britanije i Severne Irske u uvozu i izvozu roba. Vlada Velike Britanije pokušava da ponovo pregovara o tom delu sporazuma, ali Brisel to odbija.

Iako su mnogi stručnjaci rekli da veruju da se politička temperatura u Severnoj Irskoj sada hladi, pitanje ankete o granicama pokrenule su pojedine istaknute ličnosti poslednjih meseci. Ranije ovog leta, britanska vlada ukorila je potpredsednika vlade Irske Lea Varadkara, jer je sugerisao da bi za njegovog života mogla postojati ujedinjena Irska.

Bivši čelnik Šin Feina Džeri Adams takođe je poslednjih nedelja rekao da veruje da bi referendum mogao da se dogodi u roku od tri godine. Peter Hain, bivši sekretar Severne Irske, optužio je britanskog premijera Borisa Džonsona za zanemarivanje tog problema. „Premijer ignoriše Severnu Irsku, što je po njega opasno i to dosledno čini sve vreme svoje premijerske dužnosti“, rekao je on. Hain smatra da će se to premijeru Džonsonu „obiti o glavu“.

Sporazum na Veliki petak potpisan 10. aprila 1998. doneo je mir Severnoj Irskoj koju su decenijama potresali sukobi katolika i protestanata, a britanska vlada morala da pošalje vojsku. Sporazum su potpisali britanska i irska vlada, podržali građani Severne Irske na referendumu.

Sporazum je stupio na snagu 2. decembra 1999. godine, Severnoj Irskoj je dao široku autonomiju u okviru Ujedinjenog Kraljevstva, a Republici Irskoj mogućnost da iznosi svoje stavove i predloge vezano za ovaj entitet i ostrvo. Sporazum sekretaru Severne Irske daje diskreciono pravo da u bilo kom trenutku raspiše referendum. Međutim, on je zakonski obavezan da ga raspiše ako u Severnoj Irskoj postoji većina za ujedinjenje sa Republikom Irskom.

Škotska premijerka za novi referendum

Nakon Bregzita, Škotska, čiji su građani na referendumu većinom glasali za ostanak Velike Britanije u EU, ponovo je izrazila želju da organizuje novo izjašnjavanje o svom državnom statusu. Premijerka Škotske Nikol Sturdžeon je, nakon pobede svoje Škotske nacionalne stranke, na izborima ove godine, u telefonskom razgovoru britanskom premijeru Borisu Džonsonu rekla da nije pitanje da li će drugi referendum o škotskoj nezavisnosti biti održan, nego kada. Džonson, međutim, smatra da je za novi referendum rano i da su građani Škotske, 2014. odgovorili na to pitanje. Tada je 55 odsto izašlih glasalo za ostanak Škotske u UK.