„Izdaja osnovnih američkih vrednosti“: Šta je cilj masovnog verskog okupljanja u Vašingtonu uz podršku iz Bele kuće?

U događaju bez presedana su učestvovali i državni zvaničnici kroz video poruke članova administracije, uključujući potpredsednika Džej Di Vensa, direktorku nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard i ministra odbrane Pit Hegseta. Predsednik Donald Tramp takođe je uputio kratku video poruku u kojoj je čitao delove Starog zaveta, prenosi The Hill.

President Donald J. Trump shares a message of faith with the tens of thousands of Americans gathered on the National Mall for Rededicate 250 🙏🏻✝️ pic.twitter.com/oDmUTRYh1M

— Rapid Response 47 (@RapidResponse47) May 17, 2026

Celodnevni molitveni skup, organizovan kao deo proslave „America 250“, održava se u trenutku kada rastu zabrinutosti zbog pokušaja administracije da pojača prisustvo hrišćanske molitve i verskih simbola u školama, kao i finansiranje verskih organizacija iz federalnog budžeta.

Neki kritičari dovode u pitanje ustavnost događaja.

„Obnova posvećenosti 250 je izdaja osnovnih američkih vrednosti zagarantovanih Prvim amandmanom — koji jasno kaže da država ne sme uspostavljati religiju i da svako treba da bude slobodan da živi svoju veru na svoj način“, rekao je velečasni Paul Brandeis Raushenbuš, predsednik i izvršni direktor organizacije Međuverski savez.

„Ovaj događaj je koristio državnu moć da uzdigne jedan uzak segment američke religije iznad drugih. To je bio politički skup sa političkom agendom, a ne događaj koji zaista slavi dugu, bogatu i raznoliku tradiciju religijskog izražavanja u Americi“, dodao je.

Tramp je u video snimku, koji je napravljen u Ovalnom kabinetu, čitao stihove iz Knjige hronika.

I drugi republikanski zvaničnici učestvovali su u programu.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, republikanac iz Luizijane, evanđeoski hrišćanin i baptista, predvodio je okupljene u molitvi, poručivši da je Bog „bio uz našu naciju od samog početka“.

On je rekao da, kako se približava 250. godišnjica Amerike, „suočavamo se sa novim izazovima u novoj eri“, i kritikovao „zlokobne ideologije“, pozivajući na „obnovljenu pobožnost i patriotizam“.

Vens, koji je katolik, rekao je u video obraćanju da bi, ako se „verski temelj SAD uruši, urušile bi se i same vrednosti koje nas čine Amerikancima“.

Događaj pod nazivom „Rededicate 250: Nacionalni jubilej molitve, hvale i zahvalnosti“ opisan je kao skup „utemeljen u zahvalnosti za božje prisustvo u nacionalnom životu tokom 250 godina američke istorije i molbi za njegovo vođstvo u narednih 250 godina“.

Organizovala ga je inicijativa Freedom 250, javno-privatno partnerstvo koje podržava Bela kuća i koje vodi događaje povodom 250. godišnjice zemlje ove godine. Na događaju su učestvovali brojni verski lideri, uglavnom evangelistički hrišćani, ali i jedan rabin i dva katolička biskupa.

Neki kritičari tvrde da događaj briše granicu između crkve i države, upravo zbog snažne podrške administracije.

Predsednica i izvršna direktorka organizacije Amerikanci ujedinjeni za odvajanje crkve i države Rakel Laser nazvala je događaj „državno sponzorisanim nacionalnim crkvenim obredom“ i ocenila ga kao „veoma problematičan“.

„Ovo bi trebalo da zabrine sve Amerikance koji su patriote. U Americi odvajamo crkvu i državu kako bismo zaštitili versku slobodu za sve“, rekla je ona.

Bela kuća je za komentar uputila novinare organizaciji Freedom 250.

Portparolka Rakel Rejsner rekla je da je organizacija „ponosna što predstavlja Rededicate 250“.

„Rededicate 250 je zasnovan na uverenju da je Amerika najjača kada se okupljamo oko zajedničkih vrednosti koje nas ujedinjuju: vera, sloboda, žrtva i ljubav prema zemlji“, rekla je.

Događaj dolazi u trenutku kada rastu zabrinutosti zbog sve većeg uključivanja religije u rad savezne vlade.

Komisija za versku slobodu, osnovana prošlog maja, takođe je kritikovana zbog nedostatka raznolikosti — većinu od 13 članova čine hrišćani.

Profesor prava i religije na katoličkom Univerzitetu Vilanova Majkl Moreland ocenio je da su zabrinutosti oko mešanja crkve i države više političko nego ustavno pitanje.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džohnson je u objavi na mreži X branio događaj i „pravo značenje“ odvajanja crkve i države, poručivši da bi oni koji misle da religija treba da bude potpuno odvojena od javnog života trebalo da preispitaju istoriju.