„Tu Putinova strategija puca“: Šta se krije iza taktike ćutnje Kremlja i zašto je Tramp prepreka za predsednika Rusije?

U sredu je Putinov savetnik za spoljne poslove, Jurij Ušakov, izjavio da ruska delegacija planira da razgovara o političkim i tehničkim pitanjima.

Ova tišina je, prema rečima bivšeg ruskog diplomate Borisa Bondareva za The Moscow Times, namerna taktika – osmišljena da drži Kijev i njegove saveznike u neizvesnosti i omogući promenu planova u poslednjem trenutku.

Ruska diplomatija u velikoj meri i dalje prati iste protokole kao u sovjetsko doba, gde se svi razgovori na visokom nivou pažljivo pripremaju unapred.

Zbog toga su spontani pregovori pod uslovima protivnika – naročito kada Rusija smatra da ima prednost – potpuno isključeni, rekli su jedan državni zvaničnik, aktivni diplomata i izvor blizak Kremlju za The Moscow Times.

„Mi ne radimo stvari na taj način. Prvo, imenovani pregovarači obavljaju sav pripremni posao i izrađuju dokumenta. Tek tada predsednik stupa na scenu da razgovara o unapred dogovorenim uslovima“, rekao je jedan izvor.

„Naš lider ne voli da bude pod pritiskom. To je dobro poznata činjenica“, dodao je bivši visoki zvaničnik iz Kremlja.

Osim toga, Moskva ne priznaje Zelenskog kao legitimnog pregovarača.

Ruska propaganda, kao i sam Putin, proglasili su Zelenskog nelegitimnim, što znači da Moskva može da potpiše mirovni sporazum samo sa novim predsednikom Ukrajine ili sa rukovodstvom ukrajinskog parlamenta.

Rusija je više puta pokušavala da diskredituje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog njegovog prkosa u suočavanju s ruskom invazijom — što Moskvu posebno iritira, kako je ranije izvestio The Moscow Times.

Iako je Zelenskom tehnički istekao mandat 2024. godine, Ukrajina ne može da održi predsedničke izbore pod vanrednim stanjem, koje je uvedeno nakon početka ruske invazije punog obima.

„Zelenski dolazi u obzir samo za potpisivanje kapitulacije. Tačka“, rekao je jedan aktuelni ruski diplomata.

Tramp kao prepreka

Glavna prepreka koja sprečava Putina da javno odbaci Zelenskog, izgleda, jeste Donald Tramp, koji je pozvao Moskvu da pristupi prekidu vatre i nagovestio da bi možda mogao lično otputovati u Tursku ako i Putin dođe.

„Naše saopštenje o obnavljanju pregovora u Istanbulu nikada nije pomenulo učešće predsednika. Poslednjih nedelja intenzivno komuniciramo sa Vašingtonom, a u poslednjim danima to je dostiglo vrhunac. Moje kolege pokušavaju da nađu kompromis koji neće uvrediti Trampa“, rekao je zvaničnik povezan sa Kremljom.

„Ako bi Tramp lično pozvao Putina, to bi promenilo sve. Ali Zelenski nije Putinov pandan, i on ne želi da s njim razgovara direktno. Posle ultimatuma Zelenskog, pristati na susret izgledalo bi kao povlačenje i gubitak autoriteta“, rekao je bivši diplomata Boris Bondarev.

Igra živaca i simbolike

Kremlj je razmatrao više opcija dok je produžavao neizvesnost oko toga da li će se Putin pojaviti na razgovorima.

Prva opcija bila je da Putin otputuje u Tursku ali ne da bi se sastao sa Zelenskim.

Po rečima jednog aktuelnog ruskog zvaničnika, budući da Putin „nastoji da uopšte ne priznaje Zelenskog i vidi ga samo kao predstavnika Vašingtona“, cilj bi bio održavanje kratkog samita sa Trampom u Istanbulu.

Sličan stav izneo je bivši kremaljski saradnik i sadašnji analitičar Aleksej Česnakov, navodeći da bi takva strategija Putinu omogućila da pokaže kontrolu i taktičku fleksibilnost.

„U tom scenariju, Zelenski gubi inicijativu. U poređenju sa pribranim Putinom, on će delovati histerično i nepouzdano“, zaključuje Česnakov.

Rusija, naveo je, ima jake argumente da opravda Putinovo nepojavljivanje. „Lideri se sastaju samo kada postoji jasna agenda i unapred dogovorene odluke. Putinovo lično učešće je adut koji čuva za kasnije, kada može izvući bolje uslove“, dodaje Česnakov.

Šta Putin zaista želi?

Glavni Putinov cilj je, prema Aleksandru Gabujevu, direktoru Centra Karnegi za Rusiju i Evroaziju u Berlinu, da ubedi Trampa da je Rusija iskreno zainteresovana za mir. Zbog toga je predložio slanje delegacije u Istanbul i nastavak pregovora tamo gde su stali 2022. godine.

„Kremlj pokušava da natera Trampa da ispregovara povoljan dogovor za Moskvu ili da zaključi da je mir nemoguć i za to okrivi Kijev i njegove evropske saveznike. Na taj način bi rat u Ukrajini prestao da bude američki prioritet – postao bi samo još jedna tačka u širem odnosu SAD-a i Rusije“, kaže Gabujev.

Problem, međutim, leži u tome što Putin nije odustao od svojih maksimalističkih zahteva: želi da zadrži teritorijalne dobitke, izazove promenu režima u Kijevu i značajno smanji ukrajinsku vojsku.

Ti ciljevi su neprihvatljivi i za Vašington, i za samog Trampa.

„Tu Putinova strategija puca. On ne dobija ono što mu je potrebno od Trampa da bi ispunio svoje unutrašnje ciljeve. A ako diplomatija ne uspe, pokušaće to da postigne na bojnom polju“, zaključuje Gabujev.

Duboka prepreka: sukob sistema

Konačno, ono što možda u potpunosti uništi svaku šansu za približavanje između SAD i Rusije, prema bivšem diplomati Borisu Bondarevu, jeste dublji, strukturni sukob između dve sile.

„Tačnije, prirodna konfrontacija između Putinovog režima i američkih globalnih interesa. Putin to jasno vidi, čak i ako američka retorika pokušava da to ignoriše“, kaže Bondarev. „O kakvom približavanju onda možemo da govorimo? Jedini ishod koji je za Putina prihvatljiv jeste Trampova kapitulacija i povlačenje Amerike u status regionalne sile“.