Vojnici odlaze, pretnja rata ostaje 1Ispod linije siromaštva živi više od polovine stanovnika: Mali skupljači otpada za reciklažu u Džalalabadu Foto: EPA-EFE/ GHULAMULLAH HABIBI

Najavljeno povlačenje snaga NATO posle dve decenije iz Avganistana koje bi trebalo da se odvija fazno počev od 1. maja i da se završi simbolično 11. septembra, na dan kada se obeležava dvadeset godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington, izaziva bojazni jer, ocene su, „strane trupe nisu dobile rat, ali ni donele mir“.

Kaže se da bi strani vojnici ipak bili ključni garant u teškim predstojećim pregovorima sa talibanima. Vojni stratezi ukazuju da Avganistan ostaje u haosu i da postoji pretnja od građanskog rata.

„Vreme je za okončanje najdužeg rata i da se američke trupe vrate kući. Povlačenje će biti bezbedno i potpuno usklađeno sa saveznicima NATO. To možda nije nešto o čemu sam ja kao predsednik pregovarao – ali su Sjedinjene Države dogovorile“, izjavio je u sredu predsednik SAD Džozef Bajden.

Dok je Bajden težio potpunom povlačenju vojnika iz Avganistana, najviši vojni čelnici zalagali su se za zadržavanje malog američkog vojnog prisustva na terenu koje bi činile snage za specijalne operacije i savetnici, obrazlažući da je potrebna snaga od nekoliko hiljada vojnika da bi držali talibane pod kontrolom i da bi sprečili da Avganistan ponovo postane utočište za teroriste, stoji u izjavi devet bivših i sadašnjih američkih vojnih zvaničnika, prenosi portal politico.com. Ipak, kako se navodi, Bajden i njegovi najviši zamenici za nacionalnu bezbednost su doneli konačnu odluku.

„Predsednik Bajden se složio da su to zabrinjavajuće stvari ali da nisu toliko važne kao okončanje američkog učešća, pa su svi ućutali“, prenosi portal izjavu Kori Šejk, direktorke odseka za spoljne i odbrambene politike pri institutu Amerikan enterprajz.

Na pitanje novinara u središtu NATO-a u sredu da li vojska podržava odluku o povlačenju, američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da je proces donošenja odluka bio „inkluzivan“.

„Njihov glas se čuo i njihove brige su uzete u obzir dok je predsednik donosio odluku“, rekao je Ostin.

„Odluka je doneta, pozivam ih da vode svoje snage kroz ovu tranziciju“, dodao je.

Talibani, s druge strane, žele skori kraj strane okupacije i ukidanje svih sankcija.

Jedan predstavnik talibana napisao je na Tviteru da očekuje poštovanje sporazuma iz Dohe iz februara 2020. kojim je bivši američki predsednik Donald Tramp najavio povlačenje do 1. maja.

Inače, kako je napisao, „moglo bi da bude problema“.

Najavljuju da neće prisustvovati mirovnoj konferenciji u Istanbulu naredne sedmice, niti bilo kakvim pregovorima dok poslednji strani vojnik ne napusti zemlju.

Američki predsednik je istakao da će u slučaju napada talibana tokom povlačenja američkih vojnika „uzvratiti svim raspoloživim sredstvima“.

„Ovo nije kraj, ovo je početak novog poglavlja“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ukazujući da odluka o povlačenju nije bila laka ali da je vreme da „Avganistanci sami izgrade trajni mir“.

Tokom vojne misije u Avganistanu poginulo je više od 3.500 vojnika alijanse, dok je više od 20.000 ranjeno. „Nikada nećemo zaboraviti solidarnost NATO“, rekao je šef američke diplomatije Entoni Blinken.

On je obećao Avganistancima diplomatsku podršku, dok je Ostin dodao je da će Amerika nadalje podržavati delove avganistanske vojske i vazdušne snage tako što će im isplaćivati plate.

Bez toga, rekao je Ostin, tamošnja armija bi brzo propala.

U američkoj obaveštajnoj zajednici ima mišljenja da bi plan za povlačenje američkih vojnika iz Avganistana mogao da podstakne terorističke organizacije poput Al Kaide i Islamske države da obnove snage potrebne za napad na SAD, prenosi Glas Amerike.

„Kada se SAD i koalicione snage povuku, pojaviće se značajan rizik“, rekao je Vilijam Berns, šef CIA.

„Oslabiće mogućnost američke vlade da reaguje na pretnje. To je jednostavno činjenica“, istakao je Berns uz opasku da će Al Kaida i Islamska država u Avganistanu nastaviti da obnavljaju kapacitete kako bi napali američke mete, bilo u regionu, na Zapadu ili u SAD.

Ipak, Berns je rekao da trenutno nijedna od pomenutih terorističkih organizacija nema kapacitet da napadne Ameriku.

Direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns rekla je u Kongresu da su pretnju iz Avganistana zasenile one iz Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje.

Procenjuje se, ipak, da su decenije borbe protiv terorizma doprinele da se oslabi vođstvo Al Kaide, kao i njihovo prisustvo u Avganistanu.

Smatra se da je lider te organizacije Ajman al Zavahri, koji se skriva, lošeg zdravlja, a da su njegovi zamenici ubijeni. Američke obaveštajne službe tvrde da Al Kaida ima manje od 200 pripadnika u Avganistanu.

Ali, upozorava se da bi Al Kaida sigurno rado videla povlačenje američke vojske i to prepoznala kao šansu za obnovu.

Pojedini procenjuju da je nužno izvršiti veliki pritisak na talibane, ali i avganistanske političare, i uključiti važne države regiona poput Indije i Pakistana, i sile poput Rusije i Kine kako „avganistanski narod ne bi sasvim izgubio svoju domovinu“.

Zemlje koje su najviše angažovane u Avganistanu su Sjedinjene Države, Nemačka, Turska, Velika Britanija i Italija.

Prema podacima CIA, očekivani životni vek u Avganistanu je za muškarce 53, a za žene 54 godina. Na hiljadu stanovnika ima 0,28 lekara, a realni BDP po glavi stanovnika je 2.065 dolara. Ispod linije siromaštva živi 54,5 odsto stanovnika.

„Opasna močvara“

„U proteklih 12 godina nosio sam sa sobom kartu koja me podsećala na tačan broj američkih vojnika ubijenih u Iraku i Avganistanu“, rekao je Džozef Bajden, napominjući da je prvi predsednik za 40 godina da mu je dete bilo na službi u ratnoj zoni. Bajdenov pokojni najstariji sin Bo bio je pripadnik Nacionalne garde Delavera i raspoređen je u Irak 2008. „Rat u Avganistanu nikada nije trebalo da bude poduhvat više generacija. „Napadnuti smo. Krenuli smo u rat sa jasnim ciljevima. Postigli smo te ciljeve. Bin Laden je mrtav, a Al Kaida degradirana“, rekao je američki lider. Bivši predsednik SAD Barak Obama u svojim memoarima opisao je da je Bajden, koji je tada bio potpredsednik, „video Avganistan kao opasnu močvaru“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.