Za Kremlj je Berlin "pod kontrolom SAD" 1Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

Godina 2020. počela je prijateljskim i konstruktivnim sastankom Vladimira Putina i Angele Merkel, a završila se konfrontacijom koja je strana za poslehladnoratovske odnose ove dve zemlje.

Čak i kada nisu bili idealni, nemačko-ruska formula bila je unikatna – mogli su istovremeno da koegzistiraju „dobri“ i „loši“ odnosi, pod uslovom da se ove dve stvari ne mešaju i da se drže u odvojenim „dosijeima“.

Ovoga puta, stvari su se dramatično izmenile 2. septembra prošle godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel na pres konferenciji saopštila da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni „van svake sumnje“ otrovan nervnim gasom iz grupe novičok, što su utvrdili nemački vojni medicinski stručnjaci.

Od tada, pa naredna tri meseca, nemačko-ruski odnosi trpeli su na svakom polju, od bilateralnih pitanja, pa do zajedničkog delovanja u rešavanju regionalnih problema, poput „Nordijske grupe“ u Ukrajini.

Direktor moskovskog Karnegi centra Dmitrij Trenjin napisao je da je to bila „tačka preokreta“, kada je Nemačka, umesto da bude i dalje sagovornik koji približava i objašnjava ruske pozicije u Evropi, postala jedna od „evropskih država“.

Evropska unija je povodom slučaja Navaljni uvela sankcije ruskim zvaničnicima na šta je Moskva odgovorila 22. decembra recipročnim merama prema nemačkim, ali ne objavljujući njihova imena, nego saopštavajući da će saznati da su na listi kada se pojave na ruskoj graničnoj kontroli.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da „nemačka vlada veruje da su mere neopravdane“, dodajući da „ovaj incident nije bilateralna, nego je međunarodna stvar zbog kršenja međunarodnog prava o upotrebi hemijskog nervnog sredstva“.

Upravo u ovim rečima nalazi se objašnjenje za mogućnu upotrebu slučaja Navaljni protiv Moskve na mnogo širem planu, gde bi Rusija bila optužena u UN ili pred drugim telima za vojno širenje i upotrebu hemijskih otrova, odnosno da Rusija praktično vodi rat ovim sredstvima, što bi otvorilo vrata za mnogo drastičnije sankcije i druge mere protiv Rusije na globalnom planu, upravo nakon smene Trampove i dolaska Bajdenove administracije u Belu kuću.

Kremlj je saopštio da Berlin nije obavestio Moskvu o svojim nalazima, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da Rusija čeka odgovor Nemačke na zvanični zahtev o ovoj situaciji.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova primetila je da je Rusija za mesec dana poslala Nemačkoj tri zahteva za pravnu pomoć u vezi sa situacijom sa Navaljnim, nije stigao nikakav odgovor.

Taj odgovor stigao je dan pre nego što je Navaljni sleteo u Moskvu.

Na dan hospitalizacije Navaljnog, tužilaštvo i policija počeli su svoje provere.

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je da su u toku istražne radnje u vezi sa situacijom sa Navaljnim, a ukoliko se potvrdi prisustvo otrovne materije, istraga će biti i zvanično otvorena.

Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da sarađuje sa Evropom u situaciji sa Navaljnim, ali su joj potrebne informacije iz Pariza i Berlina.

Kada je pre tri dana Navaljni sleteo u Moskvu i odmah posle toga pritvoren, što je već unapred bilo saopšteno, usledile su oštre nemačke reakcije.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je zatražio hitno puštanje Navaljnog.

Podsetio je da se prema ruskom ustavu i međunarodnom pravu u zemlji moraju primeniti principi vladavine zakona i zaštita građanskih prava.

„Naravno, ovi principi bi trebalo da budu primenljivi na Alekseja Navaljnog. Trebalo bi ga odmah pustiti“, rekao je Mas.

Svi su bili zatečeni kada je počela, za rusko-nemačke prilike, razmena oštrih reči. Počeo je Hajko Mas, koji je nagovestio posledice za projekat gasovoda Severni tok 2 koji se gradi od Rusije do Nemačke.

„Svakako se nadam da nas Rusi neće primorati da promenimo stav o Severnom toku 2“, rekao je Mas u septembru za Bild.

Mnogi su se u Moskvi pitali šta dugoročni projekat od više milijardi evra čini povezanim sa sudbinom jednog ruskog opozicionog političara?

Zašto Nemačka eskalira situaciju i žrtvuje sopstvene interese u tom procesu?

Odgovor koji je Moskva donela može se videti u nastupima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Retko je u evropskoj politici da ministri spoljnih poslova govore o drugim ministrima spoljnih poslova onako kako je Lavrov nedavno govorio o Masovom nastupu u Komitetu ministara Evropskog saveta, telu EU koje predstavlja lidere država članica.

Lavrov je rekao da je Masov nastup bio „neprihvatljiv tonom, grub i nediplomatski“.

Lavrov je objasnio svoje viđenje uloge Nemačke u svetu na godišnjem sastanku Ruskog saveta za međunarodne odnose 8. decembra.

„EU je odustala od svoje tvrdnje da želi da postane jedan pol u multipolarnom svetskom poretku“, rekao je ruski ministar. „Potpuno je orijentisana na stav SAD.“

Drugim rečima: Nemačka se potčinjava Sjedinjenim Državama.

U očima Moskve to pokazuje slučaj Navaljni i posebno, pretnja Severnom toku 2. jer upravo Vašington želi da zaustavi ovaj gasovod.

To je pre nekoliko dana učinio i Bajdenov savetnik Nikolas Berns kada je zatražio od Nemačke da prekine izgradnju gasovoda i zapretio novim sankcijama, o čemu se raspravljalo u nemačkom Budenstagu.

„Kremlj će“, napisao je Trenjin, „od sada posmatrati Nemačku kao državu pod kontrolom Sjedinjenih Država“.

Moskva još vaga kako će se postaviti prema nemačkim stavovima, ali svakako neće ostati pasivna.

Tako može da se objasni neobičan sastanak na kojem je Lavrov razgovarao 8. decembra sa predstavnicima desničarske populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), neposredno nakon govora o stanju u svetu u Ruskom savetu za međunarodne odnose.

Lavrov je proveo skoro tri sata sa Tinom Krupalom, kopredsednikom AfD-a. Izgledi za dalju budućnost potpuno su neizvesni.

„U toku je promena generacija unutar političke elite u Nemačkoj, a u prvi plan izlaze političari koji više ne veruju da Nemačka duguje Rusiji. Za njih su svetski rat, pa čak i ponovno ujedinjenje, daleka istorija“, kaže direktor ruskog Saveta za međunarodne odnose Andrej Kortunov.

Upravo izabrani vođa nemačke vladajuće partije CDU Armin Lašet suočiće se sa teškim nasleđem na području na kom se smatralo da će imati najjače adute.

close
Za Kremlj je Berlin "pod kontrolom SAD" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.