Foto: EPA-EFE/ KCNA

Kim je tako postupio prvi put od novembra 2017. kada je testirana interkontinentalna balistička raketa Hvasong-15.

Prema severnokorejskim medijima, novorazvijeno visokotehnološko oružje bi „trebalo da štiti državu kao čelični zid“. U Južnoj Koreji i Sjedinjenim Američkim Državama, koje sa Severnom Korejom još uvek imaju samo ugovor o primirju posle razornog rata pre 65 godina, reakcije su bile pomirljive.

Južnokorejsko ministarstvo ujedinjenja je, očigledno nastojeći da ne bude poklonjena velika pažnja događaju, objavilo da se Kim „povremeno“ uključuje u javne aktivnosti povezane sa vojnim pitanjima, a Stejt department je uverenja da će Pjongjang poštovati obavezu da se reši nuklearnog oružja, što je obaveza koju je Kim preuzeo tokom istorijskog samita sa predsednikom Donaldom Trampom u Singapuru 12. juna.

Ni Severna Koreja nije htela da preterano naglašava događaj kako ne bi iritirala Amerikance. Istog dana je objavljena odluka vlasti da proteraju američkog državljanina koji je ilegalno ušao u Severnu Koreju i posvedočio da je to učinio po uputstvima Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Stručnjaci u Južnoj Koreji, analizirajući ko je bio u Kimovoj pratnji, misle da se radi o nekoj vrsti konvencionalnog oružja – taktička raketa, dugometna artiljerija ili antitenkovska navođena granata. Pošto test nije povezan sa nuklearnim programom Severne Koreje, ne predstavlja kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Opet, potez Pjongjanga se zbio usred žestokog verbalnog prepucavanja sa Vašingtonom oko uzajamnih gotovo zamrlih pregovora. Prošle nedelje je u poslednji čas otkazan razgovor državnog sekretara Majka Pompea sa severnokorejskim ključnim pregovaračem Kim Jong Čolom.

Postoje bar dva tumačenja za Kimovo prisustvo na probi novog oružja i njenog potencijalnog uticaja na političku situaciju na Korejskom poluostrvu, jednom od poslednjih žarišta starog Hladnog rata. Prema prvom, ovo je indirektna severnokorejska retorika kojom se izražava nezadovoljstvo prema SAD. Kim želi ozbiljniji proces pregovora sa Vašingtonom koji bi trebalo da dovede do ukidanja ili ublažavanja sankcija Pjongjangu i potpisivanja mirovnog sporazuma. Amerikanci taj proces, uslovljavaju potpunom denuklearizacijom Severne Koreje. Pjongjang, opet, smatra da je u tom smislu već učinio značajne ustupke i očekuje od Vašingtona uzvratne mere.

Prema drugoj teoriji, zastupljenoj među analitičarima u Seulu, najnovija proba je uveliko za domaću upotrebu jer Kim želi da umiri javnost u domovini i predupredi nezadovoljstvo, koje možda naročito postoji unutar oružanih snaga. Kim je usvojio politiku dve tračnice, „Bjongđin“ koja treba da vodi ka zajedničkom razvoju privredi i oružanih snaga. NJegov otac Kim DŽong Il je, pak imao „Songun“ politiku – prvo vojska, što je vodilo razvoju nuklearnog oružja.

Kim DŽong Un sada naglasak stavlja na privrednu komponentu. No, testiranjem novog oružja, nastoji da pošalje poruku domaćoj javnosti da oružane snage i dalje jačaju i da niko ne treba da bude nezadovoljan, tumače južnokorejski analitičari.

Kimu se, međutim, žuri jer je zemlja pod velikim pritiskom ekonomskih sankcija koje koče neophodan privredni razvoj. Državni mediji su početkom novembra upozorili da Pjongjang „ozbiljno“ razmišlja o povratku na vodeću politiku razvijanja nuklearnog oružja, jer sankcije nisu „u skladu“ sa poboljšanjem odnosa sa SAD.

Opet SAD smatraju da će samo stroge sankcije naterati Severnu Koreju da se u potpunosti odrekne nuklearnog programa. Predsednik Tramnp je nedavno kazao da je „veoma srećan“ kako teku stvari sa Severnom Korejom i da se administraciji „ne žuri“. On očekuje drugi samit sa Kimom „u nekom trenutku iduće godine.“

Za to vreme se stvari ubrzavaju između Severne i Južne Koreje. Dve korejske države su počele da razaraju 20 stražarskih mesta u skladu sa planom za smanjivanje tenzija duž uzajamne granice krcate vojnicima i opremom, u skladu sa dogovorom predsednika Mun Đe Ina i Kima na trećem ovogodišnjem samitu 19. septembra. Dve vlade se, između ostalog, dogovaraju i o zajedničkoj studiji prekograničnih drumskih i železničkih puteva, te vazdušnih koridora.

Pečurke i mandarine „dobre volje“

U još jednom gestu međukorejske dobre volje, sa krajnjeg južnokorejskog ostrva Đeđu je u 620 kilometara severniji Pjongjang poslat dar od 200 tona mandarina. Prethodno je Kim poslao Munu dve tone veoma cenjenih borovih pečurki. Pečurke je Mun podelio među 4.000 zemljaka odvojenih od Korejskog rata od rođaka na Severu. Kim je naredio da mandarine budu podeljene studentima i radnicima u Pjongjangu.