EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSONŽan-Lik Melanšon, lider radikalne levice u Francuskoj, potvrdio je da će se ponovo kandidovati za predsednika sledećeg proleća, navodeći da je hitno da se zemlja suprotstavi ratu koji, kako je rekao, vode SAD i Izrael na Bliskom istoku, piše Gardijan.
Melanšon, 74-godišnji veteran i lider stranke La France Insoumise (Nepokorena Francuska) saopštio je u intervjuu za francusku televiziju TF1 da će se kandidovati za predsednika četvrti put na izborima 2027. godine.
„Preti nam opšti rat, preti nam dramatična klimatska promena, a sada nam se približava i ekonomska i socijalna kriza“, rekao je on. Pozvao je na zajednički front sa Španijom protiv rata na Bliskom istoku.
Bivši trockista i nekadašnji profesor, Melanšon je proveo 30 godina u tradicionalnoj levičarskoj stranci Socijalista, gde je bio ministar i nekada najmlađi socijalistički senator. Iz stranke je izašao 2008. godine, tvrdeći da ona više nije istinski levičarska.
On je bio kandidat za predsednika na radikalno levičarskoj platformi 2012, 2017. i 2022. godine – tada je završio na trećem mestu, iza krajnje desne liderke Marin Le Pen i aktuelnog predsednika Emanuela Makrona.
Posle poslednjih predsedničkih izbora, Melanšon je obećao da će se povući kako bi mlađa generacija preuzela vođstvo, ali sada kaže da će se ponovo kandidovati sledeće godine jer ima najviše iskustva.
Na široj francuskoj levici postoji veliki broj potencijalnih kandidata, od Zelenih do socijaldemokrata, što bi moglo da podeli glasove.
Melanšon tvrdi da njegov radikalni levi ekonomski program može da odgovori krajnjoj desnici, Nacionalnom okupljanju, koje će predstavljati Marin Le Pen ili Žordan Bardela i koje trenutno ima visok rejting.
Međutim, u polarizovanom francuskom političkom okruženju, Melanšon se među protivnicima sve više vidi kao podeljena i provokativna figura. Nekoliko anketa krajem 2025. pokazalo je da je političar koji izaziva najviše negativnih osećanja među biračima u Francuskoj.
Politički komentatori i anketari smatraju da bi snažno nepoverenje šireg biračkog tela prema njemu sprečilo njegovu pobedu, čak i ako bi podele u centru i na levici omogućile ulazak u završni krug.
Prošlog meseca, nacionalni biro Socijalističke partije optužio je Melanšona za „nedopustive antisemitske komentare“ i „karikaturalne teorije zavere“, nakon javnih skupova na kojima je dovodio u pitanje izgovor imena pokojnog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, a zatim namerno pogrešno izgovorio ime Rafaela Gluksmana, francuskog centralno levičarskog poslanika u Evropskom parlamentu koji je jevrejskog porekla.
Gluksman je rekao da je Melanšon, time što se ruga jevrejskim ili stranim imenima, postao „Žan-Mari Le Pen našeg vremena“ i da „igra po najgorim pravilima francuske krajnje desnice i antisemitizma“.
Melanšon je zatim na društvenim mrežama objavio da mu je žao i da je slučajno pomešao i izmenio Gluksmannovo ime tokom govora u Perpinjanu, na jugu Francuske. Negirao je bilo kakav antisemitizam, rekavši: „Ja sam prvi koji žali, misleći na one koje je to povredilo“.
Najavljujući svoju kandidaturu za TF1 tokom vikenda, Melanšon je rekao da u Francuskoj postoji previše podela i socijalne nejednakosti, i da mu je glavni protivnik krajnja desnica. „Ono što najviše deli jedinstvo francuskog naroda jeste privilegija i rasizam“, rekao je on.
Prema francuskom ustavu, Makron ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat na predsedničkim izborima sledeće godine.
Eduard Filip, Makronov prvi premijer iz 2017. godine, takođe je najavio da namerava da se kandiduje 2027. kao predstavnik centra-desnice. Desetine drugih političara iz centra, levice i desnice takođe su izrazili spremnost da uđu u trku, dok i dalje ne postoji jasna procedura kako će kandidati biti izabrani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
