Foto: EPA-EFE/GRIGORY SYSOEV U godini izbora, demokratija izgleda narušena. Ekonomska stagnacija, dugovi, javni nemiri, zastrašujući problemi sa imigracijom, društvena fragmentacija, kulturna stidljivost i politički ćorsokak: teško da je ubedljiva ponuda.
Autokratije se cerekaju. Njihov sistem – barem kako ga oni prikazuju – nije samo efikasan. Nedostaje mu istorijski, geografski i moralni prtljag koji opterećuje Zapad, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, za Centar za evropsku politiku.
Nema kolonijalnih imperija. Nema eksploatacije zasnovane na nepravednom globalnom sistemu trgovanja. Bez licemerja o ljudskim pravima. Nema neurednih političkih neizvesnosti.
Samo brz fokus na ekonomski razvoj i političku stabilnost, tretirajući druge zemlje kao suverene i jednake, a ne kao lakeje u zastarelom svetskom poretku.
Lako je napraviti rupe u ovim argumentima. Rusija i Kina imaju, najblaže rečeno, imperijalno nasleđe.
Autokratijama nije strana politička neizvesnost. Primeri pitanja: da li će kontinentalna Kina napasti Tajvan? Da li će Severna Koreja nuklearno napasti Južnu Koreju?
Ko će vladati Rusijom posle Putina? Izbor Bajdena i Trampa sa kojim se suočavaju američki birači izgleda transparentan i upravljiv u poređenju sa tim.
Ali debatne tačke nisu zamena za strategiju. Prava stvar je da se nalazimo u eri geopolitičke konkurencije, gde ekonomski i vojni mišići nisu jedini instrumenti.
Političke ideje su takođe važne. Ako Zapad želi da pobedi, njegovi branioci moraju da iznose svoje argumente jasnije i fokusiranije.
Predstojeći izveštaj Nacionalne zadužbine za demokratiju, neprofitne, dvopartijske američke institucije koju u velikoj meri finansira Kongres, sugeriše kako to učiniti, eksplicitnim promovisanjem demokratije kao organizacionog principa međunarodnih odnosa, promovisanjem njenih uspeha, naglašavanjem njenih kapaciteta za samoispravljanje i ulaganjem u informacioni eko-sistem koji održava informisanu javnu debatu.
Fine ideje. Ali treba nam mnogo više. Polazna tačka treba da bude nepokolebljiva procena grešaka napravljenih u protekle tri decenije.
Ponizno je setiti se da su 1991. godine autoritarne ideje bile u strmoglavom povlačenju. Kapitalizam blagostanja je bio jedini ekonomski sistem koji je funkcionisao.
Demokratija – višestranački izbori i vladavina prava – bila je nepobediva, zauvek. Zastoji kao što su tvrdoglavi režimi Pjongjanga i Havane izgledali su kao komični anahronizmi.
Međunarodni poredak predvođen SAD je pobedio komunizam, srušio režim Sadama Huseina u prvom Zalivskom ratu i izgledalo je da će upravljati svetom u doglednoj budućnosti.
Pa šta je pošlo po zlu? Hibris. Zapad je posrnuo u bivšoj Jugoslaviji i sapleo se u „globalnom ratu protiv terorizma“ nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.
Promašio je implikacije ekonomskog uspona kontinentalne Kine i korene revanšizma u Rusiji. Na ekonomskom planu, navodni geniji koji su kreirali politiku predvodili su katastrofalni krah 2008. u kojem je finansijski sistem sa visokom polugom prevalio svoje gubitke na poreske obveznike dok je autorima katastrofe dozvolio da zadrže svoj profit.
Tokom istog perioda, dozvolili smo da se internet razvije kao centralni nervni sistem moderne civilizacije, sistematski dajući prednost pogodnostima, prilagodljivosti i niskoj ceni u odnosu na bezbednost i sigurnost.
Ukratko, arogancija, naivnost, samozadovoljstvo i pohlepa.
Ova vrsta samokontrole je bolna i ometajuća, posebno za autore ovih grešaka. Ali to je zdravo, nije korozivno i zaštitni znak slobodnih društava.
Nasuprot tome, autokratijama je to teško, čak nemoguće. Rusija se nije pomirila sa staljinizmom; kinesko rukovodstvo na prstima oko još većih zločina iz Mao ere (nasuprot tome, savremeni Tajvan se energično bavi svojim periodom ubilačke represije).
Iskrenost o prošlosti rađa jasnoću i viziju. To bi učinilo zapadnjačke kritike lično interesantnog kroni kapitalizma koji se praktikuje (i izvozi) u kontinentalnoj Kini, Iranu i Rusiji daleko moćnijom.
Da, pravimo strašne greške, ali ih priznajemo i učimo iz njih. A šta je sa vama?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
