Foto: EPA-EFE/ MICHAEL KLIMENTYEV SPUTNIK KREMLIN POOL

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je doputovao s delegacijom u punom sastavu, izjavio je da želi da njegova zemlja postane glavni investitor u Rusiji. Francuski predsednik je, osim toga, rekao da Moskva i Pariz razrađuju „mapu puta“ koja će pomoći dvema zemljama da obnove normalnu saradnju.

Najveća „intriga“ trebalo je da bude planirani nastup američkog ambasadora DŽona Hantsmana koji je on otkazao nekoliko dana pred početak skupa, mada je prvobitno bio najavljen kao jedan od govornika. Ambasada je saopštila da je on to odlučio kako ne bi „odvlačio pažnju učesnika od stvarno važne diskusije na panelu“, dok je sam Hantsman rekao da je bio spreman da govori, ali da se pojavilo „mnogo dezinformacija koje su se odnosile na njega“, pa je odlučio da odustane.

Američki ambasador, ipak, nije sasvim zaobišao teme Foruma. On je u toku sastanka rekao da su oblasti koje nisu zahvaćene sankcijama, „ugaoni kamen u razvoju dugoročnih odnosa, koje zaslužuju obe zemlje“. Pri tome je dodao da je dijalog jedini put napretka. Američki učesnici su se setili velikog međuratnog poslovnog poduhvata, kada je fabriku traktora DŽon Dir u vreme velike depresije spasila kupovina 10.000 traktora iz sovjetske Rusije. Oni su prodavani američkim farmerima za zlato, pošto nisu imali novca da ih kupe, lak ni na kredit, ispričao je direktor DŽon Dira Markvart fon Penc.

Američki učesnici su se saglasili da se američko-ruski odnosi nalaze na najnižoj tački koja ne može da se ne reflektuje na poslovne odnose dve zemlje. Bivši američki diplomata DŽems Vorlik (inače suprug bivše američke ambasadorke u Beogradu, Meri Vorlik i ambasador u Bugarskoj), a sada partner u advokatskoj kancelariji „Jegorov, Putinski, Afanasjev i partneri“, izjavio je: „Za 30 godina mog rada, ne pamtim tako loše odnose. Znam da SAD pripremaju uvođenje novih sankcija prema Rusiji. Moj savet ruskim biznismenima je: idite u američke strukture, u Ministarstvo trgovine, Upravu za kontrolu inostranih fondova, Stejt department i neka tamo čuju da je 99 odsto ruskih kompanija transparentno i da pošteno radi svoj posao.“ On je istakao da se nada da će se odnosi dve zemlje poboljšati, ako se sastanu predsednici SAD i Rusije.

Bivši ruski ambasador u SAD Sergej Kisljak nije siguran da je tako nešto moguće u sadašnjoj situaciji: „Predsednik SAD živi u konkretnoj zemlji, u konkretnim političkim uslovima. Čak i kada bi on iskreno hteo poboljšanje odnosa s Rusijom, zatrovana politička klima koja sada postoji u SAD, ne bi mu omogućila da to učini. Stvar nije u poboljšanju odnosa, jer je sada nemoguće govoriti o stvaranju normalnih odnosa. Rusija je izabrana kao instrument, pomoću koga se luči taj otrov.“

Na osnovu istupanja francuskog predsednika Makrona, mogao bi se steći utisak da ne postoji nikakav razlaz između Rusije i Zapada. „U francuskim preduzećima sada radi 170.000 ruskih građana. Mi smo odmah iza Nemačke po obimu stranih investicija, a ja nameravam da učinim da Francuska dođe na prvo mesto“, rekao je francuski predsednik.

On je istakao da želi da deluje „ruku pod ruku“ s Rusijom kako bi stvorio „atmosferu poverenja“ i „uklonio razmimoilaženja“. Istakao je da se nada da će Rusija da ostane u Savetu Evrope. Reč je o tome da Rusija želi da izađe iz ove panevropske organizacije koja se nalazi u francuskom gradu Strazburu, pošto joj je još 2014. oduzeto pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini i organima Saveta Evrope. Rusija je u junu 2017. prestala da uplaćuje sredstva u budžet Saveta Evrope, pa prema Povelji organizacije, može da bude isključena iz nje u junu 2019.

Pošto je najavio izradu „mape puta“ u razvoju saradnje dve zemlje, francuski predsednik je istakao da Rusija i Francuska imaju slične pozicije prema nizu spoljnopolitičkih problema, a posebno ne odobravaju američko napuštanje nuklearnog sporazuma sa Iranom i spremne su da rade zajedno na njegovom očuvanju.

Sličan optimizam su pokazali su i drugi evropski učesnici. Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, koji se sreo sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, naglasio je da je ove godine robna razmena dve zemlje porasla za 10 odsto u poređenju s prošlom godinom. On je izjavio da izgradnja nuklearne centrale ide po planu, a uspešno se privode kraju pregovori o isporukama gasa. U toku Foruma potpisan je sporazum između ruskog Atomenergomaša i američkog DŽeneral elektrika o saradnji u izgradnji atomske centrale u Mađarskoj, čije puštanje u rad se očekuje 2027. godine.

Na skupu je učestvovao i zamenik ministra privrede Švedske, Oskar Stenstrom, koji je bio najviši švedski državni funkcioner koji je posetio Rusiju od 2010. On je rekao da u Rusiji radi oko 500 švedskih kompanija koje pokazuju dobre rezultate. On je rekao da se Švedska se čvrsto pridržava sankcija protiv Rusije, „zato što je Švedska protiv izmene granica“.

Posle skupa u Sankt Peterburgu, u Moskvi je počela još jedna međunarodna konferencija, „Primakovljevi dani“, uz učešće istaknutih ličnosti iz sveta međunarodne diplomatije i politike. Na skupu su glavna tema rizici nestabilnog međunarodnog poretka, a glavni govornik ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Snouden o Trampu

Edvard Snouden je ocenio da, iako američki zvaničnici ponavljaju da su američko-ruski odnosi na najnižem nivou, to ne znači da predsednik Tramp ne želi da sarađuje s predsednikom Putinom. „Nema nikog na ovom svetu koga Tramp voli više od ruskog predsednika. LJudi se previše nadaju da će Milerova istraga izaći s nečim što je odlučujući dokaz protiv Trampa“, rekao je Snouden, koji je pre pet godina dobio azil u Rusiji.