Jens StoltenbergFoto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Rat u Ukrajini baca novo svetlo kako na svrhu, tako i na mane  NATO-a.

Pošto je već decenijama u velikoj meri potcenjivala opasnost koja preti od Rusije, alijansi su sada potrebni novi planovi, nove sposobnosti, nove komandne strukture i nov način razmišljanja, a u susret narednom samitu u Viljnusu 2023, neophodno joj je novo liderstvo i novi generalni sekretar, navodi se na veb sajtu Centra za analizu evropske politike (CEPA).

Sadašnji generalni sekretar Jens Stoltenberg će u septembru 2023. napustiti ovu poziciju i preuzeti mesto direktora centralne banke u svojoj rodnoj zemlji, Norveškoj.

Pitanje je – ko će ga naslediti?

Najpoželjniji kvalitet koji bi kandidat za ovo mesto trebalo da ima jeste politička moć: ako želite da rukovodite vladama, poželjno je da ste već ranije sami rukovodili jednom.

Takođe je poželjno ako i sami činite ono što ste propovedali drugima: samo devet od 30 zemalja članica NATO-a ispunjavaju cilj od dva odsto BDP-a potrošnje za odbranu, koji je postavljen na samitu u Rigi 2006.

Tri generalna sekretara koja su od tada bila na ovom položaju dolaze iz zemalja koje nisu ispunile ovaj cilj: iz Holandije, Danske i Norveške.

Postoje i druge stvari koje bi trebalo uzeti u obzir.

To je, pre svega, činjenica da su svi prethodni generalni sekretari bili muškarci.

Zato je, navodi CEPA, otvoren „lov“ na neku ženu, bivšu premijerku ili predsednicu, idealno bi bilo iz istočne evropske zemlje sa odgovarajućim budžetom za odbranu.

Nekoliko kandidatkinja ispunjavaju većinu kriterijuma, ali ne i sve.

Jedna od njih je bivša britanska premijerka Tereza Mej, kojoj u prilog idu transatlantske veze i vojna snaga Ujedinjenog Kraljevstva.

Italijanka Federika Mogerini bila je glavni diplomata Evropske unije i time prevazilazi bar neka od očekivanja vezana za mesto u NATO-u.

Ali, Italija ima hornično nižu potrošnju na odbranu, a osim toga, male su šanse da će joj podršku dati nova populistička desničarska vlada u Rimu.

Angela Merkel ima uticaj, ali pojavila su se brojna pitanja koja okružuju njeno rasuđivanje u vezi sa Rusijom, dok Nemačka – uprkos obećanjima – i dalje zaostaje u potrošnji na odbranu.

Međutim, kako navodi CEPA, ni jedna od ovih kandidatkinja neće dobiti podršku odande odakle je to zaista važno – iz Vašingtona.

Kanadska zamenica ministra Kristija Frilend je izuzetno efikasna i prema Rusiji ima pristup koji je za pohvalu.

Istorijska pozadina njene porodice koja je povezana sa Ukrajinom obezbeđuje joj status „počasne istočnoevropljanke“ u mnogim očima.

Ali, Kanada takođe zaostaje u potrošnji za odbranu, sa svega 1,36 odsto BDP-a, a čak i obećana povećanja će dovesti do samo 1,5 odsto u narednih pet godina.

Uprkos tome što pruža velikodušnu bilateralnu pomoć Ukrajini, uloga Kanade u evropskoj bezbednosti je minimalna.

Takođe na marginama je, bar za sada, bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Ona je već radila u NATO-u.

Ali, entuzijazam koji je ranije gajila prema boljim vezama sa Rusijom joj neće biti od pomoći, kao ni neubedljiv stav Hrvatske prema Ukrajini.

Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova je elokventna i snažna, ali previranja u vladi u Bratislavi možda su umanjila njene šanse.

Trenutno je kandidatkinja koja se najviše ističe estonska premijerka Kaja Kalas.

Pod njenim rukovodstvom, Estonija je učinila više za Ukrajinu, u odnosu na njenu veličinu, nego bilo koja druga zemlja, obezbedivši joj iz javnih i privatnih izvora novac i opremu u vrednosti od neverovatnih jedan odsto BDP-a.

Potrošnja na odbranu je skočila na 2,8 odsto nacionalnog dohotka.

Kalas, 45 godina stara bivša poslanica Evropskog parlamenta, je briljirala u brojnim gostovanjima na televiziji u međunarodnim medijskim kućama, ukazujući na paralele između teških trenutaka koje je njena zemlja prolazila pod sovjetskom okupacijom i agonije kroz koju Ukrajina sada prolazi.

Ona govori iz ličnog i iskustva svoje porodice: kada je imala samo šest meseci, njena majka je deportovana u Sibir.

Jedino ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bolje artikuliše viziju i vrednosti slobodnog sveta, ali njegova zemlja nije u NATO-u, bar za sada, zaključuje CEPA.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.