„Nova mađarska politika zanimljivija od Netflixa“: Mađarska novinarka analizira vladu Petera Mađara

Tome očigledno doprinosi ne samo veoma dosledan i transparentan program promena u svim oblastima javne politike – ekonomiji, kulturi, obrazovanju, zdravstvu itd. – već i izuzetno efektna politička komunikacija, kako onlajn tako i oflajn, uz smelu upotrebu i nacionalnih simbola i savremenih spektakularnih metoda.

Zadaci pred vladom su veoma složeni. Evropska komisija ima pozitivan stav prema novoj mađarskoj vladi, a između premijera Petera Mađara i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen postignut je načelni dogovor o odmrzavanju sredstava zamrznutih za vreme Orbana.

Međutim, rokovi su veoma kratki: do kraja avgusta potrebno je obnoviti ključne institucije pravne države, usvojiti ili izmeniti zakone radi obezbeđivanja transparentnosti javnih nabavki, harmonizacije sa zakonodavstvom EU itd.

Već je doneta odluka o priključenju Evropskom javnom tužilaštvu (European Public Prosecutor’s Office – EPPO), što će imati ključni značaj u borbi protiv korupcije, kao i u vraćanju budžetskih sredstava i državne imovine koje su nezakonito prisvojili oligarsi bliski prethodnoj vlasti i njihovi saradnici.

Biće osnovana posebna nacionalna agencija za povraćaj takve imovine, iako još nije sasvim jasno kakvu će institucionalnu formu imati u skladu sa zakonima. Ipak, to je jedan od najhitnijih zadataka i obećano je da će pripreme biti završene do juna. Planirano je i ispunjavanje uslova za uvođenje evra do 2030. godine.

Kraj propagande

Prekid dotoka državnog novca paralelnoj oligarhijskoj ekonomiji i lažljivoj propagandi prethodne vlade ostaje jedan od najhitnijih zadataka. Ekonomska i medijska imperija Fidesa urušava se pred očima javnosti.

Raskinut je ugovor vredan 1,3 biliona forinti koji je Ministarstvo odbrane zaključilo sa „prijateljskom“ kompanijom za isporuku sajber-opreme. Preispituje se „privatizacija“ većine mađarskih univerziteta i akademskih istraživačkih centara, kao i netransparentni sistem finansiranja raznih fondova pod izgovorom „nacionalnih“ ciljeva podrške mladim naučnicima itd.

Obustavljen je rad najvećih medijskih kompanija koje su poslovale po enormno uvećanim cenama i zaradile stotine milijardi forinti novca poreskih obveznika kroz reklamne kampanje na televiziji, u onlajn i štampanim medijima i na društvenim mrežama po direktnim narudžbinama iz kancelarije premijera pod upravom „ministra propagande“ Antala Rogana.

On je istovremeno upravljao i civilnom tajnom službom.

Državna televizija, koja je služila isključivo interesima vlasti, kao i komercijalni kanal blizak vladi, obustavili su emitovanje informativnog programa koji je postao ozloglašen po klevetama, lažnim vestima i propagandi mržnje prema Evropskoj uniji, Ukrajini i različitim manjinama.

Sve ove mere su iz korena promenile opšte raspoloženje stanovništva: samo ukidanje propagande mržnje za mnoge predstavlja veliko olakšanje.

Umesto dosadašnjih autoritarnih odluka, Mađar obećava konstruktivan dijalog, vraćanje prava odlučivanja „u ruke zainteresovanih strana“ i uključivanje društvenog dijaloga u rad vlade. Za to postoji veliki društveni interes i u gotovo svim oblastima već je počeo aktivan rad na formulisanju predloga i ideja.

Politički šou

Mađar pokazuje čvrstinu ne samo prema oligarsima, već i prema političarima Fidesa i visokim funkcionerima koje je ta partija postavila: ne želi da im isplaćuje otpremnine i dao im je rok do 31. maja – uključujući predsednika republike, izabranog od strane Fidesa i smatranog marionetom, kao i predsednika Ustavnog suda – da podnesu ostavke, u suprotnom namerava da ih ukloni pravnim putem.

Međutim, predsednik Tamaš Šujok za sada ostaje na funkciji i ostaje otvoreno pitanje kako će vlada rešiti taj sukob, posebno ako ispuni ranija obećanja i ne pribegne sredstvima koja nisu u skladu sa principima pravne države.

Za sada vlada sluša kritike javnosti: na primer, kandidat blizak crkvenim institucijama, prvobitno predložen za ministra obrazovanja, na kraju je zamenjen priznatim stručnjakom iz oblasti obrazovanja – pod pritiskom javnog negodovanja.

Kandidat za ministra pravde, vrhunski stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom, ali i zet premijera, sam je povukao kandidaturu nakon što je izazvala nezadovoljstvo javnosti.

Generalno, Mađar je pažljivo birao članove svoje vlade i uspeo je da privuče poznate stručnjake: na primer, za šefa kabineta premijera pozvao je voditelja popularne političke analitičke emisije, a za ministra saobraćaja glavnog kritičara svog prethodnika iz Fidesa.

Stil komunikacije i upravljanja vlade Tisa već sada se oštro razlikuje od stila Fidesa: umesto udaljavanja javnosti, stalne tajnovitosti, nejasnih odgovora i laži, oni demonstriraju spektakularne poteze u korist transparentnosti i otvorenosti. Kako se često može pročitati u komentarima — mađarska politika danas pruža spektakl koji prevazilazi Netflix.

Nastupi kandidata za ministre pred parlamentarnim komisijama, koje su građani mogli da prate uživo na YouTube-u i društvenim mrežama, pretvorili su se u svojevrsne optužnice protiv političara Fidesa. Čak je i primopredaja dužnosti po ministarstvima, sama po sebi birokratski rutinska stvar, postala „masovni spektakl“ zbog razotkrivanja poslednjih nezakonitosti.

Obilasci novih luksuznih vladinih zgrada koje je uživo komentarisao sam Peter Mađar, a koje su poslednjih godina građene za stotine milijardi forinti – zbog čega je Orban rekonstruisao i promenio izgled istorijskog kompleksa Budimske tvrđave – postali su dostupni milionima gledalaca.

Građani su sa ogorčenjem gledali ogromne holove i kancelarije sa nameštajem vrednim milione, mermernu sobu za cigare i pozlaćene sale za sastanke – gotovo kao što se posle obojenih revolucija obilaze palate svrgnutih diktatora.

Poražena stranka Fides od izbora još nije uspela da se oporavi. Viktor Orban se povukao u sedište partije i, kako je rekao u jedinom opširnijem intervjuu, svojim jedinim izvorima informacija smatra krajnje desničarsku onlajn platformu „Divlji izdanci“ i dnevni list „Narodni sport“.

Prema pojedinim medijskim navodima, u zatvorenom krugu već govori o kraju svoje političke karijere i zamišlja sebi u najboljem slučaju ulogu sličnu onoj koju ima Poljak Jaroslav Kačinjski.

Čak i unutar same partije postoje političari koji optužuju vrh stranke za preteranu centralizaciju kampanje i nesposobnost da formulišu novu poruku, kao i za to što su poverovali u virtuelnu stvarnost koju su sami stvorili – na štetu, a ne u korist građana.

Prizori odlaska sa vlasti kompromitovanih političara iz koalicije Fidesa, njihova zamuckivanja pred mikrofonima nezavisnih novinara, prepirke sa kolegama i istovremeno direktni prenosi Mađara iz bivših Orbanovih kancelarija i luksuznih „štabova“ ministara, nesumnjivo mnogima pružaju određeno zadovoljstvo.

Ali važno je da Mađar i njegov tim sprovedu program za koji su birači glasali – stranka „Tisa“ došla je na vlast sa grandioznim paketom obećanja.

Pored simboličnih gestova pozivanja na odgovornost i javnog razotkrivanja članova bivše vlade i njihovih klijenata, partiju očekuje ozbiljan posao u gotovo svim oblastima života kako bi iz ruševina koje su ostavili prethodnici zaista izgradila „funkcionalnu i humanu Mađarsku“.