Iako je prethodnog dana objavljeno da sovjetska vojska nije dovoljno jaka da ulazi u nove sukobe, „danas“ je na naslovnim stranama jugoslovenske štampe osvanula vest da Sovjeti ipak nastavljaju sa napadima…
Današnji dan pre 80 godina doneo je jugoslovenskoj štampi mnoštvo vesti iz sveta. Piše se o japansko-ruskim odnosima, Čehoslovačkoj, Španiji… Naravno, tu su i novosti iz sveta mode.
Japanski zvaničnici 4. avgusta 1938. osvanuli su na naslovnim stranama oba lista. Dok Pravda piše o japansko-mandžurskom generalštabu u Mungenu, Vreme objavljuje vest da je japanski ambasador iz Moskve boravio u Beogradu.
Jugoslovenska štampa ovog 20. jula, u nedostatku „svežijih“ vesti, velikim delom ispunjena je tekstovima o smrti rumunske kraljice, poseti britanskih vladara Francuskoj, čehoslovačkom pitanju…
Teško da bi danas ijedne novine posvetile toliko prostora nekoj političkoj poseti koliko je Pravda tog dana pisala o susretu britanskih suverena sa francuskim predsednikom Lebrenom.
Iako pre 80 godina nije pao na petak, 13. jula za jugoslovensku štampu nije bilo ekskluzivnih vesti. Pravda na naslovnoj strani ističe glavne aktuelne probleme međunarodne politike i svaki posebno obrazlaže.
Izuzev pojačanog terora u Palestini i engleske politike u odnosu na španski problem, u štampi na današnji dana pre 80 godina nije bilo značajnijih vesti.
Ne dešava se često da se ista vest nađe na naslovnim stranama listova Vreme i Pravda, što je ovog 11. jula pre 80 godina bio slučaj povodom pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.
Na današnji dan pre 80 godina nije bilo značajnijih vesti. Manje nego obično pisalo se o spoljnoj politici, a više pažnje posvećeno je domaćim vestima, i to društvu i kulturi.
Svečanom prenosu kovčega Neznanog junaka iz stare grobnice na Avali u „novu veličanstvenu zadužbinu Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra“, uz brojne fotogafije i detaljan izveštaj, list Pravda posvetio je više od cele strane u novinama.
Jugoslovenska štampa nastavlja da piše o trogodišnjici vlade Milana Stojadinovića, a u izdanjima od 27. juna 1938. akcenat je na pisanju inostrane štampe.
Dva glavna politička pitanja Evrope – čehoslovačko i špansko – u „današnjoj“ štampi napokon poprimaju optimistički prizvuk.
Intelektualni umetnički krugovi u Zagrebu juna 1938. bili su zaokupljeni polemikom o restauraciji crkve Sv. Marka na Markovom trgu. Preko „Katoličkog lista“ tražilo se uklanjanje Meštrovićevih radova iz hrama.
Priprema za novembarske izbore u Americi, kada će narod glasati za ili protiv predsednika Frenklina Ruzvelta centralna je vest na naslovnoj strani Pravde, Vreme se pak bavilo rezultatima parlamentarnih izbora u Irskoj.
Vesti o ratnim previranjima u Evropi opet su zauzele centralne pozicije naslovnica jugoslovenske štampe. I dok je Pravda pisala o poplavama u Kini, Vreme je čitaoce upoznalo sa ispovestima srpskih oficira koji su pobegli iz neprijateljskih logora.