suočavanja

Sejači mržnje

Procesuiranje ratnih zločina u Srbiji i dalje je u zastoju, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenal“.

Legiji izmaklo mesto premijera?

Legiji izmaklo mesto premijera?

Prednost poznijih godina – posebno u okruženju koje ne luduje za iskustvom i saznanjima prethodnika – jeste u potpunom ostvarenju prava na sopstveni izbor gotovo u svemu. Naročito u tome da se ne mora robovati vremenu, aktuelnosti trenutka, što je ponekad ipak neizbežno. Kao u slučaju obeležavanja godišnjice od atentata na mladog reformistu premijera Zorana Đinđića.

UN kao pretnja?

UN kao pretnja?

Uprkos gafovima francuskog ministra Kušnera prilikom posete Prištini i različitih ovdašnjih tumačenja šta je uopšte ovde hteo da postigne, pokazalo se da niti je usamljen niti će biti u diplomatskoj ofanzivi na Balkan kao „bezbednosnoj tački Evrope“.

Srbija, kakav centar Balkana

Srbija, kakav centar Balkana

Vrlo je verovatno da će i danas kad u Beograd sleti francuski ministar spoljnih poslova Kušner domaći stvaraoci javnog mnjenja („spinmajstori“) iskoristiti priliku da pokažu građanstvu i celom svetu (koliko mogu) da Srbija, pre svega, zbog dosledne spoljne politike naročito kad je reč o Kosovu ima izuzetan značaj za Evropsku uniju, ali i u evro-atlantskim odnosima što podrazumeva Ameriku.

I u Zagrebu seku drveće

I u Zagrebu seku drveće

Po prirodi posla nije teško zamisliti da se ovih dana užurbano u Ministarstvu spoljnih poslova u odeljenjima analitike, među ekspertima, ozbiljno proučava inauguracioni govor novog predsednika Hrvatske. Tako se radi uvek kad dođe do promena u zemlji s kojom ona druga ima odnose koji nisu za potcenjvanje niti za zanemarivanje.

Kosovo, a u UNESKO

Kosovo, a u UNESKO

Ovde su sedam hiljada evra za otmenu rezidenciju ambasadora Srbije u UNESKO, a u Parizu, samo povod za nekoliko nerazjašnjenih stvari, poluinformacija, a iskreno rečeno i pomalo skandaloznih objašnjenja na koji se način sve postižu državni ciljevi na međunarodnoj sceni.

NATO, svakako

NATO, svakako

Nekako su uvek za divljenje ljudi koji se bave politikom ili bar ovom profesijom koji sa sigurnošću znaju „šta narod voli, šta birači hoće i šta čitaoci vole da čitaju, a slušaoci da slušaju“.

U nedostatku dokaza

U nedostatku dokaza

Najpre, samo nešto uzgred o dobroj strani dugih zimskih noći kad se nesanica najčešće efikasno može ubijati televizijskim programima i bedastim igranjem daljinskim i može da naleti u emisiji Trezor (inače dobro skrivene između tri i četiri ujutru) na intervju sa velikim ruskim pesnikom Josifom Brodskim, izgnanim u Ameriku.

Govorite li srpskohrvatski?

Govorite li srpskohrvatski?

Nije ovde reč o Mesiću niti njegovim postupcima i izjavama poslednjih nedelja. Reč je o posledicama i namerama reagovanja samog vrha vlasti ovde „kod kuće“.

Punih petnaest godina

Punih petnaest godina

Kad je u subotu na prvoj stranici dodatka „Kultura, umetnost, nauka“ osvanuo tekst „Srpska agora“ u dnevniku Politika iz pera cenjenog pisca Dragana Velikića, a povodom 15 godina rada, postojanja i opstajanja beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), neminovno je među svedocima tog vremenskog raspona morao da izazove neku vrstu male radosti. Ne samo zbog jubileja i ne samo zbog CZDK već i zbog mesta gde je ovu pohvalu upornosti i normalnosti u nenormalnim vremenima izrekao autor nespornog ugleda.

Molitvena nedelja

Molitvena nedelja

Ne, nije ovde reč samo o odlasku Ivice Dačića na molitveni doručak kod predsednika Obame. Još manje je reč o spekulacijama kako je prema Srbiji politika SAD napravila salto mortale za razliku od vremena Klintona i naglo zavolela socijaliste iz Miloševićevih redova.

Diplomate i insajderi

Diplomate i insajderi

Naravno da Srbija i u Srbiji nije isto kao pre petnaestak godina, ali postoje nimalo zanemarujuće stvari i događaji koji se nalaze u pokušaju da tako nešto demantuju. Jedno od takvih događanja bila je, početkom protekle nedelje, i poseta diplomata iz ambasada zemalja akreditovanih u Srbiji redakciji Devedesetdvojke.

Vatromet u ulozi rituala

Vatromet u ulozi rituala

Čak i ovde danas u Srbiji gde jedna cela stranka, kao što je ona g. Velje Ilića, rado preuzima opasnu i nigde nikad u svetu zabeleženu odgovornost na sebe, sa manje-više direktnom preporukom, da se njeni članovi i simpatizeri nikako ne vakcinišu protiv nove vrste gripa – jedva da još ko tako rado kao donedavno u tzv. anketama na ulicama, priznaje da bezvizni režim u šengenski region nije baš ništa naročito.

A šta ćete sad?

A šta ćete sad?

Evo ste dobili i taj vaš beli Šengen.

Šta ja marim, rekao bi moj pradeda Pera koji takođe nije bio majmun (ali to ne olakšava položaj gđe Ljilje Čolić, „Hristove neveste“, kako je zove moja drugarica Ceca Lukićeva). Štaviše, da se vratimo na temu, to sa tim ukidanjem viza stvar je više nego dobra za običan svet, ali i za državu. Važno je da čovek može – pa makar nikad i ne otišao.

Srećno, sa čekom na poček!

Srećno, sa čekom na poček!

Kad je u buri nezadovoljstva zbog očigledno dugotrajnijih nevolja sa strujom i valjda elektrodistribucijom dotle uljudna „ženska stranka u šalterskoj sali“ jedne gradske institucije povikala „Kosovo je u Srbiji, a gde je Beograd?“, svi službenici su

Prva Poslednja