Ovde su sedam hiljada evra za otmenu rezidenciju ambasadora Srbije u UNESKO, a u Parizu, samo povod za nekoliko nerazjašnjenih stvari, poluinformacija, a iskreno rečeno i pomalo skandaloznih objašnjenja na koji se način sve postižu državni ciljevi na međunarodnoj sceni.
Jedno od takvih koja bi, da nije reč o prilično ogorčenoj javnosti zbog rasipništva u Ministarstvu inostranih poslova (MIP), mogla da bude i uveseljavajuća: objašnjenje ministra Jeremića o tome koliko su važni ručkovi, prijemi i večere u otmenom ambijentu ambasadorskih rezidencija. Ne potcenjući ni te prilike gde se u neformalnim razgovorima može i nešto postići ostaje pitanje da li se stvarno Kosovo brani samo otmenošću? Nije isključeno da ministar govori i na osnovu sopstvenog iskustva zasnovanog na nebrojenim kilometrima provedenim u vazduhu obilazeći zemljinu kuglu u korist srpskog stava o Kosovu što ne mora da bude sporno ma koliko bilo skupo.
Ali, kad je reč o Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) sa sedištem u Parizu onda su stvari drukčije i srećom zamišljene sa mnogo više najraznovrsnijih aktivnosti od onoga što samo jedan ambasador može da uradi. Ogroman deo rada i uloge UNESKO nalazi se u Sektoru za spoljne veze i saradnju sa državama članicama kroz njihove nacionalne komisije (NK) sastavljene od uglednih ličnosti jedne zemlje. Po pravilu internacionalne reputacije iz različitih sfera (obrazovanje, nauka, kultura) i javno naimenovanih od vlada, premijera, ministara, ministarstava. Cilj javnosti njihovog rada je često u korist ne samo po ciljevima koje postižu u okviru UNESCO već i što podižu istinski ugled svoje zemlje.
Još se verovatno neko ovde seća velike uspešne donatorske konferencija za očuvanje spomenika kulture i svih manastira i svetinja na Kosovu 2005. godine u UNESKO u Parizu kad je na čelu Nacionalne komisije (tada Srbije i Crne Gore) bio g. Jovan Ćirilov (po sećanju doduše, jer na portalu MIP toga nema ili je ovaj reporter bio na pogrešnim mestu, pa nema ni drugih imena te NK). Tada je ambasador Srbije i Crne Gore (pokojni) Dragoljub Najman, iako neverovatno iskusan i cenjen u UNESKO gde je godinama bio u samom vrhu, imao veliku, gotovo presudnu, pomoć od Nacionalne komisije, između ostalog, i prilikom donošenja programa zaštite spomenika na Kosovu. Verovatno je, kako sada iz MIP objašnjavaju, potrebno još štošta uraditi na sprovođenu tog programa iz 2005, ali javnost nikad nije saznala ko su sve članovi ove – po svemu sudeći nove Nacionalne komisije – tako značajne institucije u Srbiji (posle odlaska Crne Gore) i na čemu se još i sve radi. Sa dozom cinizma moglo bi se reći da se više saznalo iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) pre svega zbog sukoba sa vladikom Artemijem.
Bilo bi korisno i znati – u svetlu najnovijeg otkrića šta za kosovske spomenike znači reprezentativna rezidencija, šta prijemi, ručkovi, večere i putovanja – gde su se sve članovi (valjda) bivše NK sastajali stvarajući programe za očuvanje nacionalne baštine tako dragocenih ambasadoru Najmanu. I Srbiji i kosovskim spomenicima kad su u svoj svojoj veličini i značaju izbili te 2005. na međunarodnu scenu s rezultatima o zaštiti, očuvanju i obnovi.
Da ovo sve nisu puka naklapanja izazvana apsolutno neverovatnim pravilnikom u MIP (ko ga je i za koga pisao i ko ga nije promenio kao takvog?) gde je 7.000 evra izgleda „čista sića“ svedoči nekoliko ozbiljnih međunarodnih dokumenata. Jedan je pristupna beseda prošle jeseni nove ličnosti na čelu UNESCO, bugarske ambasadorke Irine Bokove. Kao prva žena, direktorka UNESCO, Bokova je posebno govorila o značaju institucije Nacionalne komisije kao direktne veze između država članica (vlada) i UN, nazivajući ih „intelektualnim i akademskim zajednicama koje svojim radom ne samo pomažu“ ambasadorima i svojim zemljama već su i laboratorija intelektualnih ideja za velike zamahe u obrazovanju, kulturi i nauci. Ovakav prilaz je i u drugim dokumentima UN, a obnovljen je i početkom ovog meseca na specijalizovanoj konferenciji gde je zvanični zaključak UNESKO ušla i odredba da će nacionalne komisije ostati stalna veza između vlada i UN i da članstvo i aktivnosti neminovno uključuju vodeće intelektualce svake nacije. Ovde se podrazumevaju ličnosti koje nisu u diplomatiji, nisu pre svega stranačke, već stručne, iz različitih institucija, pa i iz nevladinih organizacija.
Ako danas u Srbiji nema ili se ne zna da ima NK sastavaljena od intelektualne elite gde nisu pre svega političari niti stranački obojene ličnosti, ambasadorka u UNESKO biće istinski preopterećena Kosovom. Možda ručkovi i otmenost stanovanja to olakšavaju?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
