Foto: PrintskrinTreba naglasiti da za Linux praktično ne postoje virusi, te je zbog toga i daleko sigurniji od Windowsa.
Takođe, Linuxu treba daleko manje hardverskih resursa od Windowsa, pa odlično radi i na baš starim računarima.
Ako vam računar treba za pretraživanje Interneta, povremeno gledanje filma, slušanje muzike i poneki otkucani dokument, Linux je i više nego dovoljan. Na taj način možete udahnuti novi život vašem starom računaru.
Postoji veliki broj verzija Linux operativnog sistema. Najpotpuniji Linux je svakako Ubuntu, a takođe je popularan i Mint Linux. Za veoma stare računare postoji i DSL Linux.
Linux možete da pokrećete i sa USB fleša ili DVD diska, tako da ga možete koristiti i bez bilo kakve instalacije.
Na Linuxu postoje svi moderni Internet browseri kao i na Windowsu – Chrome i Firefox su samo neki od njih. Za reprodukciju audio i video materijala tu je VLC Player.
Za obradu teksta i tabela na Linuxu postoje Open Office i Libre Office paketi, koji su 90% kompatibilni sa standardnim MS Officeom, a uz to su i potpuno besplatni.
Zanimljivo je da na Linuxu postoji i aplikacija Wine, koja vam omogućava da pokrenete veliki broj Windows aplikacija, tako da je i na taj način povećana kompatibilnost sa drugim računarima.
Na primer, autor ovog teksta je na stari Asus A5e laptop, star desetak godina, sa samo 1GB RAM memorije i prastarim Pentium M procesorom uspešno instalirao Ubuntu Linux, te se na laptopu sada bez problema surfuje Internetom, gledaju filmovi i sluša muzika.
I za kraj, jedna zanimljivost – budući da je Linux veoma stabilan operativni sistem i da nema virusa i malwera za njega, na njemu radi preko 90% svetskih server računara, a vaši popularni sajtovi kao što su Facebook, Twitter i Instagram, kao i velika većina news sajtova – svi u pozadini rade na Linuxu. Takođe, skoro svi zaposleni u Googleu koriste neku vrstu Linuxa u razvoju novih proizvoda ove kompanije.
Linux OS vam može udahnuti novi život u stari računar. Probajte – besplatno je!
Povezani tekstovi:
Vodič za početnike: Najbolje aplikacije za upoznavanje
Mobilni procesori uskoro i u računarima
Apsolutno nesaglasan da je Linux budućnost kada govorimo o običnim i profesionalnim korisnicima konvencionalnih desktop ili laptop računara.
Nijedna Linux distribucija u zadnjih 15 godina nije dostigla nivo kvaliteta koji bi doveo do ozbiljne penetracije među običnim ili profesionalnim korisnicima.
Linux danas ima neznatno veće učešće na tržištu (4-5%) u odnosu na prije 15 godina (2-3%), bez ikakvih naznaka da će se to promijeniti. U zadnjih 10 godina probao sam bar 20tak distribucija, i ako bih morao u jednoj rečenici da ih opišem to bi bilo: „Vječno nedorađeni proizvodi“.
Kao i prije 15 godina kritična masa Linux korisnika su entuzijasti.
Po meni najveća prednost Linuxa je to što je siguran, završava posao i štedi budžet. Windows stalnim ažuriranjem koje je u osnovi besomučno dopisivanje dinamičkih biblioteka novim sadržajima i funkcionalnostima vremenom i najjači računar toliko upori da on postane neupotrebljiv a onda vam treba ponovo novac za nov računar, licence i trebate par dana da na njega prebacite i reinstalirate sve sofverske pakete koje ste imali na starom računaru. Jedina „mana“ Linuxa je to što za njega ne postoji zvanična sistemska podrška (barem ne kod svih distribucija) a baš to i predstavlja budućnost o kojoj autor govori u članku. Ali čak i takav Linux opet pravi manje glavobolje korisnicima od windows-a.
Da li je baš besplatan?