Foto: PrintskrinTreba naglasiti da za Linux praktično ne postoje virusi, te je zbog toga i daleko sigurniji od Windowsa.
Takođe, Linuxu treba daleko manje hardverskih resursa od Windowsa, pa odlično radi i na baš starim računarima.
Ako vam računar treba za pretraživanje Interneta, povremeno gledanje filma, slušanje muzike i poneki otkucani dokument, Linux je i više nego dovoljan. Na taj način možete udahnuti novi život vašem starom računaru.
Postoji veliki broj verzija Linux operativnog sistema. Najpotpuniji Linux je svakako Ubuntu, a takođe je popularan i Mint Linux. Za veoma stare računare postoji i DSL Linux.
Linux možete da pokrećete i sa USB fleša ili DVD diska, tako da ga možete koristiti i bez bilo kakve instalacije.
Na Linuxu postoje svi moderni Internet browseri kao i na Windowsu – Chrome i Firefox su samo neki od njih. Za reprodukciju audio i video materijala tu je VLC Player.
Za obradu teksta i tabela na Linuxu postoje Open Office i Libre Office paketi, koji su 90% kompatibilni sa standardnim MS Officeom, a uz to su i potpuno besplatni.
Zanimljivo je da na Linuxu postoji i aplikacija Wine, koja vam omogućava da pokrenete veliki broj Windows aplikacija, tako da je i na taj način povećana kompatibilnost sa drugim računarima.
Na primer, autor ovog teksta je na stari Asus A5e laptop, star desetak godina, sa samo 1GB RAM memorije i prastarim Pentium M procesorom uspešno instalirao Ubuntu Linux, te se na laptopu sada bez problema surfuje Internetom, gledaju filmovi i sluša muzika.
I za kraj, jedna zanimljivost – budući da je Linux veoma stabilan operativni sistem i da nema virusa i malwera za njega, na njemu radi preko 90% svetskih server računara, a vaši popularni sajtovi kao što su Facebook, Twitter i Instagram, kao i velika većina news sajtova – svi u pozadini rade na Linuxu. Takođe, skoro svi zaposleni u Googleu koriste neku vrstu Linuxa u razvoju novih proizvoda ove kompanije.
Linux OS vam može udahnuti novi život u stari računar. Probajte – besplatno je!
Povezani tekstovi:
Gugl tranzit (Google Transit) i Beograd: „Sad se vidi koliko je loš gradski prevoz“
Konzervator je kao lekar – spasava sve bez obzira na veru
Apsolutno nesaglasan da je Linux budućnost kada govorimo o običnim i profesionalnim korisnicima konvencionalnih desktop ili laptop računara.
Nijedna Linux distribucija u zadnjih 15 godina nije dostigla nivo kvaliteta koji bi doveo do ozbiljne penetracije među običnim ili profesionalnim korisnicima.
Linux danas ima neznatno veće učešće na tržištu (4-5%) u odnosu na prije 15 godina (2-3%), bez ikakvih naznaka da će se to promijeniti. U zadnjih 10 godina probao sam bar 20tak distribucija, i ako bih morao u jednoj rečenici da ih opišem to bi bilo: „Vječno nedorađeni proizvodi“.
Kao i prije 15 godina kritična masa Linux korisnika su entuzijasti.
Auh, kakvo nepoznavanje materije. Kali Linux, ParrotOS, BackBox?
Moguce da si pre 10ak godina nesto instalirao, ali se definitivno vidi da zadnjih 10 nisi nista 🙂
Po meni najveća prednost Linuxa je to što je siguran, završava posao i štedi budžet. Windows stalnim ažuriranjem koje je u osnovi besomučno dopisivanje dinamičkih biblioteka novim sadržajima i funkcionalnostima vremenom i najjači računar toliko upori da on postane neupotrebljiv a onda vam treba ponovo novac za nov računar, licence i trebate par dana da na njega prebacite i reinstalirate sve sofverske pakete koje ste imali na starom računaru. Jedina „mana“ Linuxa je to što za njega ne postoji zvanična sistemska podrška (barem ne kod svih distribucija) a baš to i predstavlja budućnost o kojoj autor govori u članku. Ali čak i takav Linux opet pravi manje glavobolje korisnicima od windows-a.
Da li je baš besplatan?
Bas bas besplatan svaki za desktop racunar. Cak ni jedna jedina aplikacija se ne placa.
Placaju se serverOS