Švedska masovno digitalizovala školstvo, a sada od toga odustaje: „Pala je pismenost“

Međutim, povećano oslanjanje na analogne alate izazvalo je kritike tehnoloških kompanija, prosvetnih radnika i računarskih naučnika, koji kažu da bi taj potez mogao da ugrozi izglede učenika za posao, pa čak i da ošteti ekonomiju nordijske zemlje, izveštava Bi-Bi-Si.

U srednjoj školi u Naki, blizu Stokholma, maturanti vade laptopove iz svojih rančeva, kao i predmete koje, kako kažu, nisu toliko koristili pre nekoliko godina.

„Sada se mnogo češće vraćam iz škole sa novim knjigama i papirima“, kaže osamnaestogodišnja Sofi. Dodaje da je jedna nastavnica „počela da štampa sve tekstove koje koristimo na času“ dok je digitalna platforma za učenje na časovima matematike zamenjena radom isključivo iz udžbenika.

Slika je u suprotnosti sa reputacijom Švedske kao jednog od tehnološki najnaprednijih društava u Evropi, poznatog po visokom nivou digitalnih veština i prosperitetnoj startap sceni, preneo je Index.hr.

Digitalna revolucija u školama

Laptopovi su postali uobičajeni u švedskim učionicama krajem 2000-ih i početkom 2010-ih. Do 2015. godine, oko osamdeset odsto učenika u javnim srednjim školama imalo je pristup ličnom digitalnom uređaju.

Prethodna vlada, predvođena socijaldemokratama, uvela je obaveznu upotrebu tableta u predškolskim ustanovama 2019. godine kako bi pripremila čak i najmlađu decu za sve digitalniji radni i privatni život. Međutim, sadašnja desničarska koalicija, koja je došla na vlast 2022. godine, usmerava obrazovanje u drugom pravcu.

„Zapravo, pokušavamo da se što više rešimo ekrana“, kaže Joar Forsel, portparol Liberalne stranke za obrazovanje, čiji je lider ministar prosvete Švedske. „Sa starijom decom školskog uzrasta, možda ćete ih koristiti malo više, ali sa mlađom decom, mislim da uopšte ne bi trebalo da koristimo ekrane.“ Vlada često koristi slogan „från skärm till pärm“, što se prevodi kao „od ekrana do korica“, tvrdeći da nastava bez ekrana stvara bolje uslove za koncentraciju i razvoj veština pisanja i čitanja.

Nove mere i pad pismenosti

Od 2025. godine, predškolske ustanove više neće biti obavezne da koriste digitalne alate, a deca mlađa od dve godine neće dobijati tablete. Kasnije ove godine, stupiće na snagu i zabrana mobilnih telefona u školama, čak i u obrazovne svrhe. Školama je već dodeljeno više od 2,1 milijarde kruna (oko 200 miliona dolara) grantova za ulaganje u udžbenike. Novi nastavni plan i program, osmišljen za učenje zasnovano na udžbenicima, trebalo bi da bude uveden 2028. godine.

„Čitanje pravih knjiga, pisanje na papiru i vršenje proračuna sa brojevima na papiru je mnogo bolje ako želite da deca steknu znanje koje im je potrebno“, kaže Forsel. Promena pristupa došla je nakon konsultacija sa akademskim istraživačima i obrazovnim organizacijama. „Postoji sve veća svest o poremećajima koje tehnologija izaziva u učionici“, kaže dr Sisela Natli, neuronaučnica u Karolinskom institutu u Stokholmu. Ona ističe da učenici mogu izgubiti koncentraciju i da međunarodna istraživanja sugerišu da čitanje sa ekrana može otežati obradu informacija.

Pad na PISA testu i upozorenja stručnjaka

Vlada se nada da će povratak tradicionalnim metodama poboljšati poziciju Švedske na PISA rang listi, merenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Nakon pada rezultata 2012. godine i još jednog značajnog pada u matematici i čitanju 2022. godine, Švedska, iako je i dalje iznad proseka OECD-a, zabeležila je niže rezultate pismenosti od Velike Britanije, SAD, Danske i Finske. „Znamo da deca koja su ceo obrazovni sistem provela ispred mnogo ekrana zaostaju u međunarodnim studijama“, kaže Forsel.

Izveštaj OECD-a o obrazovanju u Švedskoj iz januara ove godine zaključio je da učenici imaju koristi od pristupa digitalnim alatima, ali je takođe istakao visoku učestalost digitalnih poremećaja u učionicama. Andreas Šlajher, direktor OECD-a za obrazovanje, smatra da je Švedska „jednostavno uvela mnoštvo uređaja i tehnologija u učionice bez jasne pedagoške svrhe i ciljeva“.

Upozorenja za poslovanje

Vladina strategija izazvala je žestoku debatu u poslovnoj zajednici. Švedsko udruženje obrazovne tehnološke industrije upozorava da bi manje digitalnog obrazovanja moglo ostaviti učenike nespremnim za buduće poslove. „Svima su potrebne osnovne digitalne veštine da bi uopšte mogli da uđu na tržište rada“, kaže Jani Jepesen, izvršna direktorka udruženja, navodeći procenu EU da će devedeset odsto poslova uskoro zahtevati digitalne veštine.

Jepesen je takođe zabrinut zbog uticaja na preduzetništvo, napominjući da bi tehnološke kompanije poput Spotifaja mogle da se „presele negde drugde“ ako ne mogu da pronađu prave IT stručnjake u Švedskoj.

Podeljena mišljenja o budućnosti

Tu je i pitanje veštačke inteligencije (AI). Dok vlada želi da srednje škole uče o mogućnostima i rizicima AI, neki kritičari, poput profesorke Line Stenliden sa Univerziteta u Linčepingu, upozoravaju da bi izostavljanje AI iz nastavnog plana i programa za mlađu decu moglo da stvori „digitalni jaz“.

Forsel odbacuje tu ideju, tvrdeći da deca prvo moraju da savladaju osnovne veštine. „Ljudima možete pružiti mogućnosti koje im nejednakost uskraćuje tako što ćete im pružiti odgovarajuće obrazovanje“, kaže on. Jepesen, međutim, naziva njegov stav „populističkim“, tvrdeći da debata o digitalnom naspram analognog odvlači pažnju od drugih pitanja, kao što je neravnomerna raspodela resursa.

U Naki su mišljenja diplomaca takođe podeljena. „Internet je nekako preuzeo mlađu generaciju i primetio sam da lakše gube koncentraciju“, kaže Aleksios (18). Ali drugi, poput Jasmine (19), su za digitalno obrazovanje. „Trebalo bi da se više fokusiramo na računare. Jer, budimo realni, ceo svet koristi računare.“