Godišnje oboli 700, a premine 300 ljudi: Zašto je Srbija u vrhu Evrope po smrtnosti od melanoma?

Melanom se najčešće ispoljava na koži, a započinje u ćelijama koje daju pigmentaciju koži i od kojih nastaju mladeži. Prema rečima stručnjaka, reč je o najsmrtonosnijem tumoru kože zato što se može proširiti u limfne čvorove i druge organe, a smatra se povezan sa prekomernim izlaganjem UV zracima.

„Po incidenciji nismo tako loši, ali po smrtnosti smo prvi. Višestruki su razlozi za to: loš zdravstveni sistem, ljudi se i dalje plaše lekara, naučeni smo da je sunce zdravo i da je solarijum priprema za more, a to su ludorije koje nas koštaju glava. Čak i kad hoće pacijenti da odu kod doktora nije lako doći do dermatologa, naročito do dobrog dermatologa. I sve to kad se skupi imamo ovakvu situaciju, ali mislim da je zdravstveni sistem taj koji je najodgovorniji što imamo crnu statistiku koju imamo, nažalost. Katastrofalna situacija je sa prevencijom i to je veliki problem što nam veliki broj ljudi umire”, kaže Pilipović za Danas.

Trude se, kako kaže, da kroz akcije preventivnih pregleda koje organizuju preko Udruženja pacijenata i doktora iz Udruženja dermatovenerologa Srbije, kao i kroz akcije Euromelanoma poprave situaciju i pomognu ljudima.

„Melanom je nekad bio bolest starijih ljudi, sad to više, nažalost, nije tako. Dolaze ljudi različitog uzrasta, ali ono što je zajedničko je da se većina tih promena na koži otkriva u kasnom periodu za melanom kad je već otišlo kroz limfu i kad je lečenje mnogo teže”, ističe on.

Pipipović ukazuje da u rizične grupe spadaju oni koji su već imali u porodici nekoga sa melanomom, zatim ljudi svetlog tena, kao i oni koji imaju veliki brpoj mladeža po koži i oni koji idu u solarijum.

„Oni bi trebalo jednom godišnje, čak i ako nemaju nikakvih problema, da obave redovan pregled kod dermatologa dermatoskopom. Svi ostali, koji ne spadaju u rizične grupe, trebalo bi s vremena na vreme, naročito posle 40. godine, da urade takozvani samopregled i pregledaju svoju kožu da vide da li ima nekih promena. Ako uoče nepravilnost, nešto što ih plaši, zbunjuje treba da odu kod dermatologa na pregled”, savetuje naš sagovornik.

On podseća da je Udruženje pacijenata pre par godina pokrenulo inicijativu kod Ministarstva zdravlja da lekari opšte prakse u domovima zdravlja jednom godišnje, golim okom, pregledaju kožu svojih pacijenata, te ako uoče nešto sumnjivo da ih pošalju kod dermatologa, ali ova inicijativa nije prihvaćena.

„Dermatolozi su obučeni da rade na dermoskopu, a lekari opšte prakse nisu i ne treba im. S obzirom na to da su oni ti koji najčešće viđaju pacijente dovoljno je da jednom godišnje da kompletno pogledaju i njihovu kožu pa primete neke promene da ih šalju dermatologu. To je nešto što bi bilo dragoceno i što bi spasilo veliki broj ljudi u ovoj zemlji”, smatra Pilipović.

Sa druge strane, on ističe da je zabranjeno da se zdravstvo i preventivni pregledi zloupotrebljavaju.

„Pacijente vlast stalno zloupotrebljava. Ova izborna kampanja biće najgrđa za nas od svih izbornih kampanja do sada, jer je zdravstvo u fokusu, pa će nas i više zloupotrebljavati. Predsednik je pre nekoliko nedelja mahao onim kotijicama lekova, da ne govorim o tome da su potpisali ugovor sa AstraZenekom za inovativne lekove za onkološke pacijente, ali od tog posla još nema ništa. Bilo bi lepo da pacijenti dobiju te lekove. Mišljenja su podeljena, ali ja se ipak nadam da ćemo na jesen, zbog ove izborne kampanje, dobiti listu novih inovativnih lekova i da će tu biti i AstraZenekini i još neki lekovi drugih farmaceutskih kompanija, te da ćemo na taj način bar malo samo ublažiti nedostatak velikog broja inovativnih lekova u našem zdravstvu“, navodi Pilipović i podvlači da već treću godinu nemamo listu novih inovativnih lekova.

Na pitanje da li u Srbiji pacijenti imaju dovoljno terapije za lečenje melanoma kaže da je tu situacija znatno bolja u odnosu na nede druge bolesti, ali i njima fale lekovi.

„Nadamo se da ćemo konačno dobiti ipilimumab za uznapredovali melanom koji tako dugo čekamo, a koji malo košta i stamota je za naše društvo što ga nemamo 2026. godine. On će za neku godinu prestati da bude inovativan. Osim njega treba nam i ađuvantna terapija za drugi stadijum melanoma i lek za uvealni melanom (melanom oka) za nekoliko pacijenata koji ga „čekaju kao ozebao sunce““, zaključuje on.

Dermatovenerolozi u akciji po Srbiji

Udruženje dermatovenerologa Srbije već treću godinu od juna do oktobra organizuje besplatne preventivne dermoskopske preglede kože u gradovima i selima širom Srbije u kojima nije dostupan specijalista dermatovenerologije. Tokom 2024. pregledano je više od 1.650 građana, a rana dijagnostika otkrila je čak 32 melanoma.

U Temerinu su 19. i 20 juna ove godine  pregledali 287 građana, a kod 19,2 odsto njih su okrivene sumnjive zloćudne promene, naveli su iz ovog udruženja na Instagramu. Takođe, tokom akcije u Boru 3. i 4. jula kod pregledanih 519 ljudi otkriveno je 78 sumnjivih promena na koži, najviše (33) je bio bazocelularni karcinom (BCC), a bilo je i osam melanoma. Sledeću trodnevnu akciju, od 6. do 8. avgusta, organizuju na teritoriji KiM, gde će dermatolozi posetiti osam opština i pregledati kožu i mladeže građanima.