Foto: pixabay

Kada je 2015. godine objavljena „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“, nije postojalo praktično ništa izuzev dobre volje u nekoliko aktivističkih niša. Od tada je na mnogo polja u oblasti otvorenih podataka došlo do značajnih pomaka.

O otvorenim podacima se u Srbiji sve više govori, a da nije sve samo na nivou dobre priče svedoče postignuti rezultati. To svakako ne znači da Srbija može da se pohvali iskoracima koje postižu države poput SAD, Velike Britanije ili Francuske, ali imajući u vidu mogućnosti i kapacitete naših institucija i uloženih resursa, ipak su se u godinama za nama desili neki pomaci.

Kada je 2015. godine objavljena „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“, nije postojalo praktično ništa izuzev dobre volje u nekoliko aktivističkih niša. U tom periodu rodio se prvi plan na čije čelo je stao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP):

„Srećom, u svetu su uveliko postojali solidni recepti za izgradnju ekosistema otvorenih podataka, te je preuzet jedan sasvim „jednostavan“ sa tri sastojka: partnerski pristup i saradnja svih zainteresovanih strana, izgradnja i upotreba infrastrukture za otvorene podatke, i mapiranje problema koji su delimično ili u celosti rešivi otvorenim podacima.“

UNDP i tadašnja Direkcija za e-upravu tada su započeli „kuvanje“ – formirana je Radna grupa za otvorene podatke sa zadatkom da okuplja sve zainteresovane za otvorene podatke i omogući razmenu iskustava, znanja i drugih resursa. Danas ta Radna grupa broji oko 60 članova, a osim organa državne uprave čine je i akademska zajednica, civilno društvo, privatni sektor, data science i tech zajednica. Od tada je svako ko želi da prati inicijativu otvorenih podataka dobrodošao da isprati ili se uključi u rad ovog tela koje se sastaje jednom kvartalno, a u manjim grupama i češće.

Pred kraj 2017. godine pokrenut je projekat „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“, koji u partnerstvu sprovode Kancelarija za IT i e-Upravu i UNDP, a mesec dana od početka projekta, pušten je u rad nacionalni Portal otvorenih podataka, koji trenutno broji 393 resursa otvorenih podataka. Primera radi, na portalu su dostupni podaci o kvalitetu vazduha, o potrošnji lekova, o saobraćajnim nezgodama u Beogradu, o javnom prevozu u različitim gradovima Srbije, itd.

U aprilu 2018. godine usvojen je Zakon o elektronskoj upravi, koji je uveo obavezu dostavljanja podataka u mašinski čitljivom obliku na zahtev, na sličan način koji funkcioniše za zahtevanje informacija od javnog značaja. Takođe, u skladu sa tim zakonom, u decembru 2018. godine usvojena je Uredba o načinu rada Portala otvorenih podataka.

Organizovani su i brojni događaji za zajednicu, među kojima se izdvaja Nedelja otvorenih podataka, koja je okupila 380 učesnika. U cilju podsticaja veće upotrebe podataka i otvaranja mogućnosti za one koji imaju ideju šta bi radili sa otvorenim podacima, otvoren je i završen konkurs na kojem su nagrađeni projekti pet udruženja, koji su u decembru krenuli sa realizacijom.

Na sve to, trenutno je u toku program praksi iz oblasti otvorenih podataka pri državnim institucijama, za studente tehničkih fakulteta. Početkom decembra je otvoren izazov otvorenih podataka, koji traje do 28. februara 2019. godine. A za ovu godinu iz UNDP-a već imaju skovane neke planove:

„Za početak ove godine planiramo novi dizajn Portala otvorenih podataka, a na dalje nastavljamo sa otvaranjem novih skupova, Školom otvorenih podataka i novim izazovima otvorenih podataka. U međuvremenu planiramo Nedelju otvorenih podataka i druge događaje za zajednicu, a pozivamo sve koji imaju predlog za sadržaj događaja, da nam se jave.“

Kako kažu, najveći izazovi za 2019. godinu će biti veće uključivanje lokalnih zajednica u inicijativu otvorenih podataka, veća upotreba otvorenih podataka i kreiranje dugoročnih strateških planova za otvaranje podataka državnih institucija. Kako je za to potreban input zainteresovanih strana, UNDP poziva svakog ko ima ideju šta bi trebalo da se nađe na Portalu otvorenih podataka, kako da se unapredi sam portal ili inicijativa otvorenih podataka, kao i kako kreativno mogu da se upotreba podaci, da pošalje svoje predloge na opendata@ite.gov.rs.

Ovim putem se pozivaju startapi, udruženja, privredni subjekti i pojedinci, da se prijave na izazov otvorenih podataka sa inovativnim idejama i odgovore na izazove koje su postavile državne institucije: Agencija za lekove i medicinska sredstva, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre i RATEL. Nagradni fond je 10.000 dolara za svaku od tri pobedničke ideje. Prijave su otvorene do 28. februara, a više detalja nalazi se na sledećem linku.

Tekst je preuzet sa sajta startit.rs.

Povezani tekstovi