Prohladno subotnje jutro, prazno školsko dvorište, nema uobičajenog žamora, kikotanja, čudnih frizura i „puškica“ u džepovima. Gegajući se kroz dvorište, prilaze dečak i devojčica. Njegovo lice ne vidi se ispod kačketa i ogromne kape, a ona dahom greje smrznute prste i menja muziku koja trešti sa mobilnog. Nemuštim jezikom pozdravljaju se sa još nekoliko pristiglih drugara. Čekaju Dejana Matića da dođe kako bi ušli u učionicu, gde će da provedu sledećih nekoliko časova čitajući pesme i priče koje su pisali tokom prošle nedelje, međusobno ih komentarisati i dorađivati. Ovaj mali ritual ponavljaju većskoro dva meseca u okviru književne radionice koja je pokrenuta u njihovoj srednjoj školi.
Živeći u vremenu u kom se misao pritiskom na taster prenosi s jednog na drugi kraj sveta, lako nam je da zanemarimo lepotu pisane reči. Prema istraživanjima Narodne biblioteke, više od polovine Beograđana nije kupilo nijednu knjigu u proteklih godinu dana, a među njima najviše je srednjoškolaca.
Upravo iz tog razloga je, prema rečima Dejana Matića, voditelja kreativne radionice, desetak tinejdžera, koliko ih pohađa ove časove, sasvim zadovoljavajući broj polaznika, budući da su istrajni, spremni da rade na sebi i na svojim tekstovima iz nedelje u nedelju.
– Veoma je teško zainteresovati ih i učiniti da sad i subotom dolaze u školu. Zato su časovi osmišljeni neformalno, kao druženja tokom kojih oni pišu na zadatu temu, kritikuju međusobno svoje radove i komentarišu tekstove koje im donosim – priča Matić, i objašnjava da je jedan od glavnih ciljeva kreativne radionice upravo da se deca podstaknu da čitaju. Bilo bi, kaže, lepo da ubuduće radionica obuhvati što više srednjih škola.
– Svi oni imaju veliku želju da se izraze i da to bude cenjeno, a to je teško ukoliko prethodno nisu ništa čitali. Ovo je način da se približe književnosti i steknu neko čitalačko iskustvo na manje formalan način, tako da časove ne dožive kao obavezu i opterećenje, većkao izazov – priča Dejan za naš list. Svake nedelje, u goste im dolaze mladi pisci i pesnici, ponekad, tek po neku godinu stariji od njih, i pričaju im o svojim radovima, iskustvima, inspiracijama, pravilima, autoritetima, uspesima i neuspesima.
Uroš Pajović, jedan od mlađanih pesnika iz ovog „kružoka“, kaže da ne piše svoje pesme misleći na neku buduću zbirku, ali i ne krije da bi ga veoma radovalo da u izlogu neke knjižare vidi svoj naslov. Ipak, po Dejanovim rečima, to je u Srbiji veoma teško. Zarada od objavljene knjige najčešće ne pokrije štampanje neke sledeće. Zato se pesnici kod nas sve češće okreću blogovima, kao najekonomičnijem načinu da se promovišu. Do kraja godine, i ova grupa planira pokretanje sopstvenog bloga na kom će biti objavljeni radovi nastali tokom proteklih nekoliko meseci.
Trgni se i stvaraj
Projekat kreativnih radionica „Trgni se! Stvaraj na Novom Beogradu“ pokrenut je pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za lokalne inicijative, u saradnji sa Opštinom Novi Beograd, Kancelarijom za mlade Opštine Novi Beograd i srednjim stručnim školama – Tehničkom školom Novi Beograd i Politehničkom školom za nove tehnologije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
