U okviru projekta oplemenjivanja prostora i podizanja dostojanstva bolesnika, koji šest godina u Urgentnom centru sprovodi doktorka Milena Jauković, do sada je investirano blizu dva miliona evra, što je doprinelo tome da ova ustanova promeni izgled i postane znatno prijatnije mesto za lečenje bolesnika. Ali sve to ne bilo moguće bez Jaukovićeve, koja u razgovoru za Danas kaže da ju je svakodnevno suočavanje s realnočću nateralo da krene s projektom i da se sve vreme rukovodila sledećim principima:
– Prvi princip nalaže da se za donacije ne obraćamo pacijentima, jer bi to značilo da oni moraju da se oduže što odlaze izlečeni. To je moj lični stav, jer mi je jako stalo do profesionalnog morala. Drugo, donacija ne može biti u novcu, već samo ono što je potreba, od patosa, prozora, nameštaja, jastuka, ćebadi, čaršafa, svega onog što je elementarno, pa do nečeg što je iznad standarda, kao što je televizor, klima ili slike. I treći princip jeste da ne postoji mala donacija, svaka je velika – kaže Jaukovićeva. Kao primer navodi činjenicu da su se sudovi u Urgentnom centru do pre godinu i po dana prali ručno, što je jako teško, jer je u pitanju velika količina posuđa, a i ne zadovoljavaju se higijenski kriterijumi, pa je kompanija „U.S. Steel“ obezbedila mašinu za pranje posuđa, što je u tom trenutku, kako kaže, bila dragocena donacija.Takođe, ova kompanija je obezbedila i, kada je napolju bilo preko 40 stepeni, u tom trenutku preko potrebne klima uređaje.
Do sada je bilo više od 300 donatora. Osim onih iz Beograda, priključile su se i kompanije iz cele Srbije, čak i iz opština koje važe za najsiromašnije u zemlji.
– Najmanje sam sarađivala sa farmaceutskim kućama. Recimo, kada sam razgovarala sa šefom jedne kuće, u trenutku kada su nam bila potrebna tri televizora za bolesničke sobe, on je rekao da nema para i da su mu doktori, kojima plaća putovanja, važniji. Ali, s druge strane, imam i pozitivno iskustvo sa dve farmaceutske firme, koje su pomogle u sprovođenju nekih važnih projekata – navodi Jaukovićeva i dodaje da se nikada nije obraćala za donacije u vidu medicinske opreme i lekova. Prema njenim rečima, prostor Urgentnog centra je zahtevao velike promene.
– Prozori su bili neispravni, postojale su roletne koje ne mogu da se podignu, pacijenti su donosili ćebad od kuće ili su ovde imali staru vojničku ćebad, sve je to bilo ponižavajuće za bolesnika koji je već, zbog činjenice da je bolestan, nalazi u inferiornom položaju – kaže naša sagovornica.
Danas je situacija drugačija. Zidovi su okrečeni raznim bojama, ugrađeni su novi prozori i vrata, nabavljena je nova posteljina, svaka soba ima televiozor, sestrinske sobe su male i prijatne, hodnici obogaćeni umetničkim slikama.
Bez razlike između zdravog i bolesnog
– Lečenje, oplemenjivanje prostora, briga o pacijentima i osoblju, sve su to za mene ljudska prava. Tako vidim čoveka. Dakle, čovek mora da ima pravo da legne u čisto, da se leči, dobije lek i da ima pravo na svoje dostojanstvo, i u zdravlju i u bolesti. Želim da izbrišem razliku, ako uopšte i postoji, između zdravog i bolesnog čoveka – kaže Jaukovićeva i naglašava da se gubitak dostojanstva kod čoveka odražava i na zdravlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
