Po opsegu mala, a po značaju golema knjiga

Književnik Goran Babić istakao je da je period srpske istorije u koji je smeštena radnja romana “Zbeg” danas uveliko zaboravljen. “To je razdoblje o kojima mlade generacije znaju malo ili gotovo ništa. To ništa postaje vidljivo svakom čitaocu romana, koji je pisan tako da može poslužiti profesoru istorije. Roman nije zanimljiv i značajan samo zbog istorijskih dimenzija, već može poslužiti i kao vrsta topografske karte Središnje Srbije od pre dva veka. Istorija u ovom delu nije oštećena niti uskraćena, već data u pravoj meri, tačno, ali ne i suvišno. Neupućen čitalac će se neminovno izgubiti u mnoštvu sela i zaseoka, no to na kraju i nije važno u današnjici. Pišući o Gavrilovićevoj knjizi “Đelat” istakao sam osobitu vrednost, odnosno jezično bogatstvo, zapravo leksičko blago, koje je prozvodilo svojevrstan kolorit. Jezik je smeštao radnju u prostor i vreme, pa se to i u ovoj knjizi jednako tako događa, s tim što je reč o znatno starijoj epohi. Knjiga je po opsegu relativno malena, ali po značaju golema. NJen se obim prilagođava dinamici svog doba, koje nema razumevanja za roman od mnogo stranica. Uzevši za okosnicu radnje tek jednu od niza tragedija na koje je srpski narod navikao, Gavrilović podseća čitaoce na uzroke brojnih kasnijih posledica. Knjiga sadrži sjajanu biografsku epizodu Voždovog brice. Voleo bih kad bi sudbina ove knjige bila drugačija od sudbine njenih junaka, jer je njihova bila tragična. Ovo je kratak, ali sjajan roman”, objasnio je Babić.

Pisac Milovan Vitezović naglasio je da se radnja romana odvija baš u njegovom zavičaju u najužem smislu, u tkz. Srpskoj Crnoj Gori, tako da je i jezik je tog kraja. “ Ako tražimo osnovnu misao ovog romanesknog dela, to je srpska večita misao o potrebi narodne sloge. Roman je strašan i potresan zbog stradanja ljudi, žena i dece po zbegovima. Gavrilovićev roman kulminira na vremenu boja za Čačak, ali on bojeve ne opisuje nego stradanja naroda u zbegu. Turci su pošli na ustanike i na zbegove, mada su zbegovi bili usput, Gavriloviću to nije bilo usput. On je pojmio svoj narod, a stradanje srpskih devojaka u Ovčarsko kablarskom zbegu stoji uz najslavnije scene antičkih drama”, izjavio je Vitezović.

Prema rečima autora Slobodana Gavrilovića, upravo ta legenda je bila motiv za pisanje ovog romana. “Ta legenda pokazuje srpsku ženu kroz istoriju, ženu koja je stradalnica i mučenica. Ovo je na određen način dug mojoj majci i mom zavičaju. Ipak, paćeništvo tih 300 žena u zbegu ne opisujem samo kao paćeništvo. Inače, mnogo sam zahvalan brojnim prijateljima koji su mi pomogli da dođem do ovog romana. Uz pomoć njih sam obišao sve manastire, a posebna scena u romanu je u pećini Kađenica. Tu su stradala deca i starci, a parastos se vrši na svaki Vidovdan u ovoj pećini, tako da ovaj roman treba da doprinese da se stradanje srpskih žena obeleži bar parastosom na taj dan. Roman se bavi se i bojem na LJubiću. Zbeg jeste naša istorija, nema generacije koja nije bila u zbegu, ali i ove godine prolaze kolone ljudi u zbegu kroz našu zemlju što znači da je zlo univerzalno”, rekao je Gavrilović.

V. D. direktora IP “Službeni glasnik” Jelena Trivan dodala je da ova knjiga govori o poštovanju prema prošlosti i precima. “Gavrilović je upamćen kao čovek koji je proslavio “Službeni glasnik”, ali mene je dirnuo činjenicom da je hteo da napiše posvetu i omaž srpskim ženama. Ovo je roman o stradanju nejakih. Tema je utoliko aktuelnija što svako od nas prolazi pored zbegova. Danas su u zbegovima ljudi iz Sirije, tako da je zbeg više od naše istorijske sudbine, to je opšta sudbina čoveka, tako da bih ja knjizi dala tu opštost”, kazala je Jelena Trivan.