Poziv na bojkot, veći prihod GSP

Prošle godine u ovo vreme gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da očekuje da novi sistem dovede do boljeg kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu, da bude od velike koristi građanima, te da će se na ovaj način pokušati sprečavanje svih vrsta malverzacija. Gradonačelnik je tada, takođe, kazao da će novi sistem doneti veće prihode, te da se nada da će taj prihod doprineti da se jednog dana smanji cena prevoza.

Međutim, veliki broj građana i danas smatra da je bilo daleko boljih načina za poboljšanje prevoza od uvođenja elektronskih kartica. Ono što sugrađani posebno izdvajaju, te i danas ne zaboravljaju, jeste validiranje kartica prilikom svakog ulaska u vozilo, nebitno da li su vlasnici mesečnih karata ili ne. To pravilo je, kažu, bilo pokušaj „disciplinovanja grašana“. Odluka je, istina, kasnije ukinuta, ali se i ovih dana u vozilima GSP-a mogu videti, mahom penzioneri, oni koji validiraju svoje mesečne karte.

Samo nekoliko meseci posle uvođenja novog sistema, na snagu je stupilo novo pravilo koje se odnosilo na ulaz i izlaz iz vozila. Zanimljivo, to pravilo je i danas na snazi, ali ga se gotovo niko ne pridržava. Podsetimo, prema tom pravilu putnici bi trebalo da ulaze u vozila na prednja i zadnja vrata kod zglobnih autobusa i tramvaja, a izlaze na srednja, dok je na okretnicama ulaz samo na prednja vrata.

U Bus plusu su Danasu ranije objasnili da primena ulaska i izlaska na obeležena vrata obezbeđuje bolji protok putnika unutar i izvan vozila i smanjuje vreme zadržavanja na stanici. Međutim, u praksi je bilo drugačije. Na stanicama su se stvarale velike gužve, čime je samo povećano nezadovoljstvo građana.

Tokom leta prošle godine funkcionisalo je pravilo o ulazu i izlazu na određena vrata i validiranju karata, ali samo zahvaljujući „stalnoj kontroli“, koja je dežurala u velikom broju vozila, usmeravala putnike i upozoravala na obavezno validiranje. Kontrolorima Bus plusa tih dana pridružili su se i komunalni policajci. Međutim, takvo stanje moglo je da se održi samo tokom leta, kada je u gradu manje građana i kada je u toku školski raspust. I uprkos tome, često su se stvarale gužve na stanicama. Početak septembra je doneo, reklo bi se, kompromisno rešenje – ukidanje obaveznog validiranja prilikom ulaska u vozilo, „stalni kontrolori“ su se povukli, ali oznake na autobusima o njihovom prisustvu i ulazu i izlazu na određena vrata, ostala su na vidnom mestu.

Godina dana funkcionisanja Bus plus sistema ostaće upamćena i po nekoliko protesta građana, koje je organizovao pokret „99 odsto“. Zahtevi građana su se odnosili na smanjenje cena karata u gradskom prevozu, obezbeđivanje besplatnog prevoza za studente, penzionere i nezaposlene, ali i potpuno ukidanje Bus plus sistema i raskid ugovora sa firmom Apeks, koja je uvela elektronski sistem u vozila gradskog prevoza. Takođe, pokret „99 odsto“ je zahtevao i da „nadležni organi istraže i javnosti obelodane sve radnje vezane za tender i tačnu vlasničku strukturu konzorcijuma firmi koje su zadužene za Bus plus, kompletan istorijat Apeksa i firmi koje su u lancu, ukupne prihode i rashode“, kao i da se „po obavljenoj istrazi ukine Bus plus, pokrene krivična odgovornost zbog materijalne štete i nedozvoljenog, protivustavnog progona građana“. Zahtevali su i obustavljanje „trošenja resursa komunalne policije kako bi privatne firme ostvarile profit“. Takođe, pozivali su građane da bojkotuju novi sistem i tako pokažu svoje nezadovoljstvo. Na internet sajtovima mogla su se pronaći uputstva za one koji se odluče za bojkot, kao i sve informacije o pravima komunalnih policajaca i kontrolora karata.

S druge strane, povodom godinu dana od uvođenja Bus plus sistema saopštenjem se oglasila i Direkcija za javni prevoz. Oni, sumirajući rezultate, navode da su Beograđani dobili niz pogodnosti i komforniji prevoz, te da jezaustavljen pad prihoda od prodaje karata, a povećan broj ostvarenih polazaka za blizu 600 dnevno, što je za direktnu posledicu imalo rast prihoda, pre svega GSP-a.

„Od uvođenja novog sistema, Beograd ima 50.000 korisnika javnog prevoza više. Izdato je više od tri miliona kartica, koje se dopunjuju. Slanjem SMS poruka moguće je dobiti informaciju koliko je vremena potrebno do dolaska sledećeg autobusa, dok na deset stanica u centru grada postoje displeji, koji pokazuju ove informacije. U vozila gradskog prevoza postavljeno je više od 8.000 uređaja za očitavanje kartica“, navode u Direkciji. Kako kažu, dodatne pogodnosti za korisnike ovog sistema su i veći broj prodajnih mesta za kupovinu i dopunu kartica, kojih danas, umesto 26, ima ukupno 1.750.

Incidenti

Revolt građana prema novom Bus plus sistemu, čini se, postao je još veći posle incidenata u kojim su kontrolori ili komunalni policajci prelazili propisana ovlašćenja. Najupečatljivi je bio incident u kom je komunalni policajac pesnicom udarao putnika koji nije želeo da napusti autobus gradskog prevoza. Naime, na snimku koji se pojavio na Jutjubu se vidi kako komunalni policajac pesnicom udara čoveka koji ne želi da napusti autobus, i to najpre ga udarivši po prstima, jer se rukom držao za šipku, a nakon toga i tri puta rukom u stomak. Policajci su, ipak, uspeli da odvoje čoveka od šipke za koju se držao i obore ga na stolicu, držeći ga za obe ruke. S druge strane, bilo je i nekoliko incidenata u kojim su putnici pretukli kontrolore Bus plusa.

Dopuna putem Interneta

Direkcija za javni prevoz, povodom godinu dana rada Bus plus sistema, podseća da je uveden benefit program u vidu besplatnih minuta u okviru MTS mreže, pogodnosti u Erste banci, ali i značajne uštede koje korisnik personalizovane kartice ostvaruje radnim danima kupovinom u objektima Tempa. „Sistem je izazvao veliko interesovanje u zemlji i u inostranstvu. U njegove mogućnosti uverili su se predstavnici Skoplja, Budimpešte, kao i delegacija predstavnika EBRD iz više zemalja Evrope i Azije. U planu je uvođenje novih načina dopune, putem Interneta i mobilnog telefona, kao i uvođenje vremenskih karata i nove pogodnosti u okviru benefit programa“, kažu u Direkciji za javni prevoz.