Od 30 mesta u Beogradu na kojima se meri buka, na 26 je zabeležen nivo koji prelazi granicu propisanu Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke, pokazuju podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. U najvećem broju slučajeva buka potiče od saobraćaja, a najveća je zabeležena u Glavnoj ulici u Zemunu i Krivolačkoj na Voždovcu. Osim ovih ulica, povećane buke ima u Nemanjinoj, Brankovoj, Bulevaru vojvode Mišića, Karađorđevoj, Jug Bogdanovoj, Arsenija Čarnojevića, Ugrinovačkoj u Zemunu, Venizelisovoj, zatim Narodnog fronta, Dimitrija Tucovića i Ulici vojvode Stepe.
Boško Majstorović koji godinama obavlja merenja buke u Gradskom zavodu za javno zdravlje, kaže za Danas da je pored saobraćaja i veliki broj kafića izvor buke, i dodaje da za sve probleme u ovoj oblasti postoji rešenje.
– Kada Gradski zavod podnosi izveštaje Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, koji je i naručilac merenja, on uvek predlaže i načine na koje buka može da se smanji. Jedan od njih je merenje nivoa buke motornih vozila prilikom tehničkog pregleda. Takođe, znamo da se najveća buka pravi prilikom polazaka i stajanja na semaforu, tako da je jedan od načina da se ona smanji povezivanje većeg broja ulica takozvanim zelenim talasom. Prilikom izgradnje stanova neophodno je proveriti predviđeni stepen zaštite, a što se tiče kafića, trebalo bi ograničiti njihovo radno vreme kao i nivo buke koji proizvode – kaže Majstorović. On dodaje da čest problem predstavlja i kada se stambeni prostor pretvori u poslovni, pa se usred zgrada otvaraju radionice koje proizvode buku.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd od 1976. godine meri nivo buke. Prema rečima našeg sagovornika, te godine se buka merila nekoliko puta dnevno na 10 mesta, dok se danas u gradu obavljaju dvadesetčetvoročasovna merenja na 30 mesta. Godišnji presek se radi dva puta, u proleće i jesen.
nače, osim u životnoj sredini, štetni zdravstveni efekti buke se mogu ispoljiti i u radnoj sredini, kod zaposlenih posle dugogodišnjeg izlaganja buci. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), procenjeno je da oko 16 odsto evropskog stanovništva živi u takozvanim „crnim akustičkim zonama“, u kojima se povećava rizik za ispoljavanje štetnih efekata buke. Kada je glavni izvor buke drumski saobraćaj, dr Vesna Slepčević, specijalista higijene iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže da posledice delovanja buke mogu biti napetost, razdražljivost, poremećaj sna, ali i oštećenja sluha, glavobolja i povećan rizik od hipertenzije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
