Skupština Beograda: Riječka ulica postaje Ulica kneginje Julije, a Ulica vojvode Hrvoja biće Ulica kneza Stracimira 1Arhivska fotografija Foto: Beoinfo

Odbornici su danas usvojili nekoliko odluka o imenovanju veoma važnih ulica u našoj prestonici po značajnim ličnostima Beograda i Srbije.

Obrazlažući ovu tačku dnevnog reda, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović je istakla je predloženo da Riječka ulica na teritoriji opštine Vračar bude preimenovana u Ulicu kneginje Julije, a Ulica vojvode Hrvoja u Ulicu kneza Stracimira, vladara i brata Stefana Nemanje.

– Inicijativu za Ulicu kneginje Julije podneo je Nebojša Marjanović a za Ulicu kneza Stracimira gradonačelnik grada Čačka Milun Todorović – rekla je Radulovićeva.

Ona je dodala da je sledeći predlog da se ulici dodeli naziv po Anriju Žameu, čuvenom francuskom lekaru.

Naime, predloženo je da Kornatska ulica na teritoriji gradske opštine Palilula bude preimenovana u Ulicu Anrija Žamea, a inicijativu je podneo Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Republike Srbije.

Andrea Radulović  je podsetila da je Anri Žame bio francuski lekar i naučnik koji je bio jedan od svetskih pionira u lečenju radijacione bolesti tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Predloženo je i da dve ulice na teritoriji gradske opštine Zvezdara ponesu imena Vladana Desnice i majora Ive Fregla.

Predlog je da Lošinjska ulica bude preimenovana u ulicu velikog pisca, dok bi Šibenička bila preimenovana u ime majora slovenačkog porekla Jugoslovenske vojske.

Inicijativu za Ulicu Vladana Desnice podneo je Vladimir Pištalo, v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, a za Ulicu Ivana Ive Fregla, inicijativu je podneo Bojan Dimitrijević. zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju.

Andrea Radulović je naglasila da je sledeći predlog da Ulica Ljudevita Posavskog na teritoriji opštine Voždovac ponese ime majora Aleksandra Mišića, sina našeg čuvenog vojvode Živojina Mišića, a inicijativu je podneo takođe Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju.

Takođe, predlog je i da se Ulica Frana Levstika na teritoriji opštine Rakovica preimenuje u Ulicu Džordža Kenana, čuvenog diplomate i bivšeg ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Jugoslaviji. Inicijativu je podneo Dragan Bisenić, a Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda, kao i sve prethodne, ju je usvojila.

– Džordž Kenan je bio američki diplomata, politikolog i istoričar, osnivač Kenan instituta. On je bio i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Jugoslaviji od 1961. do 1963. godine. Kenan je jedan od najvećih američkih spoljnopolitičkih mislilaca posle Drugog svetskog rata, čija karijera se kretala između diplomatije i Univerziteta Prinston. Njegovu dugu karijeru obeležiće i konstantno protivljenje postojanju i delovanju NATO-a – rekla je zamenica predsednika Skupštine grada.

– Imenovanjem ulica nastavljamo politiku grada, a to je čuvanje sećanja na važne ličnosti i njihov doprinos razvoju jednog društva – zaključila je Andrea Radulović.

Član Gradskog veća Fadilj Eminović je ovom prilikom obavestio prisutne da će odbornici Pokreta socijalista danas podneti inicijativu da Ranko Panić, učesnik mirnih protesta marta 2008. godine, dobije ulicu u Beogradu.

Vesić: Usvojena odluka da Džordž Kenan dobije ulicu u Beogradu

Odbornici Skupštine grada usvojili su odluku da jedna od ulica u opštini Rakovica ponese naziv po istaknutom ambasadoru Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Džordžu Kenanu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je podsetio da je Džordž Kenan bio ambasador u Beogradu od 1961. do 1963. godine i dodao da je u tom periodu ostvaren znatan doprinos u razvoju srpsko-američkih odnosa.

– Reč je o istaknutom politikologu, diplomati i istoričaru. Kenan je najzaslužniji što je tadašnja Jugoslavija tokom pedesetih godina 20. veka dobila pomoć od SAD-a. Zbog toga je današnji predlog odluka zahvalnosti Grada Beograda prema istaknutom ambasadoru, ali i prema svim ljudima koji čine dobro za našu prestonicu – kazao je Vesić i zahvalio zameniku ambasadora SAD-a u Beogradu Džonu Giklu na prisustvu sednici.

On je podsetio da diplomatski odnosi Srbije i SAD-a traju punih 140 godina, te da su dve zemlje u oba svetska rata bile na pobedničkoj i pravoj strani istorije. Beograd danas ima bulevare koji nose nazive po četiri američka predsednika, podsetio je Vesić i najavio podizanje spomenika Vudrou Vilsonu, za koji će biti raspisan  međunarodnikonkurs.

Takođe, Grad Beograd će se otkrivanjem spomen-table odužiti američkom lekaru Edvardu Rajanu, koji je tokom Prvog svetskog rata predvodio američku misiju Crvenog krsta u Srbiji.

– Većina pripadnika američke misije je izgubila živote u Srbiji lečeći naše stanovništvo, posebno u periodu okupiranog Beograda tokom 1915. godine. Otvorio je više od 40 bolnica po Srbiji, gde mahom bili oboleli od tifusa. Ta činjenica dovoljno govori o prijateljstvu između dva naroda – zaključio je Vesić.

Zamenik ambasadora SAD-a Džon Ginkl je zahvalio na dozvoli da prisustvuje današnjoj sednici i iskazao zahvalnost zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću na toplim i dirljivim rečima o Džordžu F. Kenanu i drugim američkim državljanima koji su svoj doprinos srpskom narodu.

– U ime Sjedinjenih Američkih Država želim da zahvalim  građanima Beograda za čast da jedna od vaših gradskih ulica ponese ime legendarnog i uticajnog diplomate, bivšeg amasadora SAD-a u Jugoslaviji Džordža F. Kenana, koga je postavio predsednik Džon 1961. Kenedi i koji je služio u ovom gradu od 1961. do 1963. godine. Ovaj događaj je prikladan za kraj godine u kojoj obeležavamo 140 godina američko-srpskih odnosa, započetih potpisivanjem trgovinskih ugovora 1881. godine a koji su prerasli u prijateljstvo izraslo iz bogatih ličnih veza između naroda naših dveju zemalja, uključujući i brojne doprinose srpskih emigranata američkom društvu. To prijateljstvo se razvilo u istinsko partnerstvo, u savezništvo za vreme dva svetska rata. U eri Džordža Kenana, kulturne veze između SAD-a i Srbije su se produbile uspostavljanjem Fulbrajtovog programa u Jugoslaviji, koji traje i danas. Ambasador Kenan je bio snažan zagovornik slobodne Evrope i prepoznao je važnost snažnog američkog prijateljstva sa Jugoslavijom. Bio je intelektualni arhitekta Maršalovog plana za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata i pobornik pomoći Jugoslaviji. Diplomatsku službu u Beogradu završio je davanjem ostavke u znak protesta zbog novog zakona o trgovini, za koji se plašio da će štetiti američko-jugoslovenskim odnosima negiranjem finansijske pomoći Jugoslaviji. Njegova spremnost da se izdigne iznad politike tog vremena i založi za nešto u šta je verovao jeste nešto čemu se svi možemo diviti. Džordž F. Kenan je pravi heroj i cenimo ovaj velikodušni gest kojim obeležavate sećanje na Amerikanca, koji je razumeo važnost snažnog partnerstva između Beograda i Vašingtona – rekao je Džon Ginkl.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.