Uvodi se taksa za splavove, uređuje se pitanje hostela

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

„U Beogradu ima više hiljada liftova koji se veoma loše ili čak ne održavaju, a dnevno prevezu više ljudi nego gradski prevoz. Izrada Nacrta Zakona o stanovanju je pri kraju, a izmene će nam omogućiti da zajedno sa građanima uđemo u program održavanja i obnove liftova. To možemo da realizujemo i javno-privatnim partnerstvom, u okviru koga bi kompanija koja bi pobedila na tenderu zamenila sve takve liftove i onda bi građani, uz pomoć Grada, te liftove otplaćivali više godine u nekim prihvatljivim mesečnim ratama “ rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad će dobiti nadležnost nad uređivanjem fasada koje su pod zaštitom države.

„Uvešćemo obavezu da na zgradama u javnoj upotrebi, tamo gde su pravna lica recimo državni organi, lokalna samouprava, banke, osiguravajuća društva ili kompanije, svoje fasade moraju sami da urede u roku od tri godine. Tako ćemo u širem centru Beograda urediti bar dvadesetak odsto fasada ako ne i više. Na zgradama koje su u javnoj upotrebi uredićemo da se u roku od tri godine klima uređaji povuku sa centralnih fasada. To se ne odnosi na građane, to jest stambene zgrade – rekao je Vesić.

On je najavio da će izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave biti uvedena taksa za splavove, koja je, kako je precizirao, u prestonici postojala do 2010.

“ Od kada je taksa ukinuta, Beograd ne naplaćuje između 150 i 180 miliona godišnje prihoda od splavova. Sa promenom zakona uvešćemo zone i splavovi će plaćati po kvadraturi, kao što se plaća poslovni prostor. Istovremeno ćemo doneti pravilnik šta sve mora da ima splav, u smislu protivpožarne zaštite, bezbednog prilaza, zabrane izbacivanja fekalija u reku, bezbednog rastojanja, odlaganja otpada, obaveze da se čisti reka oko splava i neke od novih mera će prema pravilniku stupiti na snagu odmah, a druge u dužem ili kraćem vremenskom roku, kako bi se vlasnici prilagodili novim zahtevima“ istakao je Vesić.

Vesić je rekao da je izmenama Zakona o turizmu Beograd dobio nadležnost nad nekategorisanim turističkim objektima i inspekcijom.

“ Pripremamo propise kojima ćemo da uredimo pitanje rada ovih objekata. Jedno od najvažnijih pitanja je rad hostela u stambenim zgradama, koji neće moći ubuduće da posluju bez saglasnosti skupština stanara. Hosteli u Beogradu treba da postoje, ali mora da se zna red kako se otvaraju i da se zaštite građani. Istim zakonom smo dobili ovlašćenja da rešimo pitanje pare i mirisa, što je često problem kada se u stambenim zgradama otvaraju restorani. I narednih meseci pozabavićemo se pitanjem buke, ali ne samo merenjem nivoa već i činjenicom da postoje čitavi delovi grada koji su izloženi buci koja dolazi najčešće sa splavova i traje čitavu noć “ rekao je Vesić.

Obavezne skupštine stanara zgrada

Vesić je dodao da će biti rešeno i pitanje kućnih saveta, jer u Beogradu ima više od 10.000 zgrada koje nemaju skupštine stanara.

– U tim zgradama ne znate sa kim komunicirate, niko ne donosi odluke, niko ih ne održava ili se delimično održavaju samo pojedini spratovi. Ovim zakonom će biti uvedena obaveza da stanari formiraju skupštine stanara, a za one koji je nemaju Grad će imenovati upravitelja zgrade, do izbora skupštine. Sve zgrade koje nemaju skupštine stanara održavaće „Gradsko stambeno“ preduzeće, kako bi pojedine zgrade počele da se čiste. Naravno, stanari uvek mogu da se organizuju, izaberu skupštinu stanara i ako žele, izaberu drugu kompaniju da im održava zgradu – pojasnio je Vesić.