Veletržnica smenjuje „kvantaš“

– Reforma gradskih pijaca je neophodna. Sa 32 male i jednom velikom gradskom pijacom, možemo da pariramo velikim sistemima. Međutim, moramo da kreiramo tržište u smislu sprečavanja monopola i da mala i srednja preduzeća, registrovana poljoprivredna gazdinstva, ubuduće budu više prisutna na gradskim pijacama. Ukoliko neko želi da prodaje voće i povrće na zelenoj pijaci, za šta mu nije potrebna fiskalna kasa, moraće ubuduće da donese izvod iz poljoprivrednog registra kojim dokazuje da je registrovani poljoprivredni proizvođač, a ne nakupac. Više neće biti dovoljan samo izvod iz katastra o vlasništvu zemljišta, sa čime su do sada mogli da prođu kao proizvođači – izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Pušara. On je dodao da će građani na pijacama imati na uvid te podatke na identifikacionim tablama, pa će sami moći da procene da li će kupovati od proizvođača ili od preprodavaca.

Prodavci voća i povrća, kaže Pušara – neće morati da izdaju fiskalne račune, ali će to morati da rade vlasnici prodavnica na pijacama koji prodaju industrijsku robu. Ipak, ključna karika pijačne reforme, je otvaranje veletržnice, moderne institucije za trgovanje na veliko, lako kvarljivim proizvodima.

– Veletržnice su bitne kako u proizvodnji tako i u uvozu i izvozu hrane. Imaju je gotovo svi gradovi preko milion stanovnika, ima je i Tirana i Temišvar. Studija izvodljivosti za izgradnju veletržnica je urađena, a uskoro ćemo gradonačelniku Beograda uputiti akcioni plan za hitno formiranje veletržnice. Ceo projekat trebalo bi da bude ostvaren u strateškom partnerstvu sa nekom od vodećih svetskih veletržnica – kaže Pušara.

Veletržnica u Beogradu trebalo bi da bude izgrađena na površini od 18 hektara na mestu sadašnje Kvantaške pijace. Na njoj bi trebalo da prodaje oko 250 registrovanih veletrgovaca sa malim maržama, uz manji deo odvojen za registrovana poljoprivredna gazdinstva, a do leta 2010. godine mogao bi da bude potpisan ugovor sa strateškim partnerima. Pušara je ocenio da je naša zemlja postojanjem kvantaških pijaca na gubitku, te da ih treba što pre ugasiti.

– Svake godine Srbija gubi od sedam do 12 milijardi dinara neplaćenog poreza na kvantaškim pijacama. Promet na njima gotovo se ne evidentira. Problem kvantaških pijaca je i veliko prisustvo uvoznog lobija, zbog čega naši proizvođači ne mogu da prodaju svoje proizvode, jer je na kvantaškim pijacama roba jeftinija. To je šteta i za proizvođače i za naš budžet. Zato na kvantaške pijace treba što pre staviti tačku – zaključio je Pušara.

On je najavio i bolju kontrolu komunalnog reda, koja će se sprovoditi u saradnji sa nadležnim republičkim i gradskim inspekcijama, budući da je najviše pritužbi građana na poslovanje Gradskih pijaca upravo bazirano na loš nivo komunalnog reda, lošu higijenu i nepristupačnost u smislu parkiranja.

Prihodi uvećani za 20 odsto

U prvih devet meseci ove godine JKP „Gradske pijace“ zabeležilo je dobit od 266 miliona dinara, što je sedam puta više nego u istom periodu prošle godine. Prihodi su uvećani za više od 20 odsto, povećana je iskorišćenost svih kapaciteta, izdato je 30.000 više tezgi dana nego lane, a racionalizacijom troškova ovo komunalno preduzeće uštedelo je više od 100 miliona dinara.

Pijace-trgovi

Koncept trgova-pijaca biće primenjen na Bajlonijevoj, Palilulskoj, Zemunskoj i Kalenić pijaci, što znači da će tezge biti uklanjane posle radnog vremena čime će se osloboditi trgovi u poslepodnevnim i večernjim satima. Ovu ideju prema rečima direktora Gradskih pijaca, podržalo je više od 70 odsto anketiranih građana.