Afera ‘Zvučni top’: Dačićevo ‘nismo mi’ ne prekriva jeku svedočenja i snimaka

On je juče na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove ponovo pustio nasnimljenu poruku: „Upozoravamo sve građane da odmah prestanu sa narušavanjem javnog reda i mira, u protivnom će policija biti prinuđena da upotrebi sredstva prinude“, mada ovu glasovnu poruku niko 15. marta nije čuo niti to tvrdi.

Hiljade građana je, međutim, svedočilo da su čuli strašan i jak zvuk, zbog kojeg je nastao stampedo, što potkrepljuju i mnogi video-snimci, na kojima se vidi kako građani panično beže u stranu, kao da se sklanjaju od nečega što nailazi na njih.

„Veoma verovatno je da su 15. marta u Beogradu demonstranti bili meta ciljanog napada korišćenjem usmerenog akustičnog oružja“, navodi organizacija „Earshot“ u detaljnom izveštaju. Istraživanjem su obuhvaćeni audio-zapisi iz 19 video-snimaka sa protesta, preko tri hiljade pisanih izjava učesnika i 15 intervjua sa svedocima, tzv. „earwitness-ima“, koji su se nalazili duž Ulice kralja Milana.

Sumnju da je upotrebljeno zvučno oružje izrazili su i zvaničnici UN, dok će u Srbiju doći Podkomitet tog tela za sprečavanje torture, upravo zbog sumnje na upotrebu zvučnog topa.

Iz Ujedinjenih nacija poručuju da odgovor srpskih vlasti “nismo mi” nije dovoljan.

„I dalje postoje pitanja na koja treba odgovoriti, jer znamo da srpske vlasti, prema sopstvenim podacima, poseduju takvo zvučno oružje. Takođe, postoji činjenica da je nešto izazvalo to neočekivano kretanje ljudi, koje se ne može objasniti. To mora biti istraženo“, navela je izvestiteljka UN za sprečavanje torture Alis Edvards.

„Upotreba tog oružja je u trenutku kada su učesnici ćutali – potpuno nesrazmerna, surova i možda čak i usmerena ka izazivanju najjačeg psihološkog i emocionalnog uticaja, što može biti okvalifikovano kao mučenje. A mučenje je apsolutno zabranjeno od strane bilo koje vlade. To je vrlo ozbiljno“, dodaje izvestiteljka UN Đina Romero.

Najnovija „odbrana“ ministra Dačića je da je na zvučnom topu „LRAD“ blokirana funkcija koja omogućava ispuštanje neprijatnih i uznemirujućih tonova.

Ponoš: „Dačić je na putu da postane uspešniji komičar nego pevač“

Predsednik stranke Srbija-Centar (SRCE) Zdravko Ponoš, koji je juče prisustvovao sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, za Danas kaže da je Dačić pokušao da zatvori ovu temu, ali veoma „traljavo i neuspešno“.

„U trenutku kad se Đina Romero, izvestiteljka UN za slobodu okupljanja, i izvestiteljka UN za sprečavanje torture Alis Edvards naglašeno bave tom temom, Dačić bi da je zatvori. A to nije moguće sve dok odgovorni za nabavku i korišćenje zvučnog topa protiv građana Srbije ne budu izvedeni pred lice pravde“, kaže Ponoš.

On podseća da je Dačić u martu tvrdio da takvo sredstvo, naglašavajući čak i naziv LRAD, policija ni ne poseduje. Zatim je priznao da je takvo sredstvo ipak nabavljeno, ali da nikad nije izašlo iz magacina i nije stavljeno na upotrebu u neku policijsku jedinicu. Kad su se pojavile fotografije koje su pokazale da je LRAD itekako izašao iz magacina i to na vozilu žandarmerije koje je neko parkirao uz sam zid Narodne skupštine, Dačić je objašnjavao da policija ima to sredstvo i da je bilo na ulici 15. marta, ali da nije korišćeno.

„Najnovija premudrost koju je saopštio na Odboru je da to sredstvo, čak i da je korišćeno 15. marta, to ne bi bio problem jer, kako reče, ne može da se koristi kao zvučni top zato što mu je blokirana ta opcija. Po Dačiću, sada je to samo neka vrsta jačeg megafona. Ivica Dačić je na putu da postane uspešniji komičar nego što je pevač“, kaže Ponoš.

Ponoš navodi da nabavka i upotreba zvučnog topa ipak nije tema za komičare nego za krivičare.

„Između ostalog i za Sektor unutrašnje kontrole MUP-a. Ponovo podvlačim da bi svi koji su struka u MUP-u trebalo da razmisle o poukama kako je aktuelna politika gurnula u zatvor struku koja je imala veze sa rekonstrukcijom novosadske nadstrešnice, a politički odgovorni su promenili posao ili im je smanjen radijus kretanja“, kaže Zdravko Ponoš.

Cvijić (BCBP): Malo ko više veruje u izjave vlasti

Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Danas kaže da se vlast do sada dovoljno puta iskompromitovala u vezi sa ovom temom.

„Nema topa, pa ima topa. Pa sad da je onemogućeno ovo ili ono — mislim da malo ko veruje njihovim izjavama, tako da ja to ne bih posebno komentarisao. Kada ste jednom uhvaćeni u laži, onda je naprosto teško verovati da odjednom govorite istinu, tako da sve to deluje vrlo nerazumljivo i neuverljivo“, kaže Cvijić.

On dodaje da, sa druge strane, prema izveštaju organizacije „Earshot“, koja je imala uvid u preko 3000 izjava očevidaca i žrtava tog napada, a takođe i detaljno ispitivala 15 lica koja su se nalazila na tom mestu, možemo videti da su svi izveštaji, pa tako i taj navodni izveštaj FSB-a, taksativno i decidno opovrgnuti.

„Dokazano je da je korišćeno neko zvučno oružje — najverovatnije LRAD, koji poseduju naše bezbednosne snage. Videli smo i fotografije, tako da mislim da kada se sve te informacije slože kao slagalica, vrlo je jasno šta se desilo: vlasti su nelegalno upotrebile oružje protiv građana koji su mirno stajali tog 15. marta“, kaže on.

Kada je reč o mehanizmima međunarodne zajednice i njihovih organa koje imaju na raspolaganju, Cvijić smatra da je odgovornost i obaveza da se istraga valjano sprovede ipak na našim institucijama, ali dodaje da su one, nažalost, zarobljene od strane ove vlasti i da bi se u drugačijim okolnostima vrlo lako utvrdila prava istina.

„Međunarodne organizacije mogu ukazivati na to što se desilo, ali ostaje na nama da se izborimo za demokratsku vlast i nezavisno pravosuđe u našoj zemlji, da ne moramo da čekamo da neko sa strane dolazi i rešava ovakve stvari. Vidimo da se vlast čak pozivala na naslednike sovjetskog KGB-a kako bi navodno potkrepila istinitost svojih tvrdnji. Mislim da za tim nema nikakve potrebe — treba insistirati da tužilaštvo i sudovi ovde utvrde šta se tačno desilo“, navodi Cvijić.

Kaže da postoje procedure, a kao primer navodi Evropski sud za ljudska prava kao poslednju instancu koja, kada se iscrpe svi pravni mehanizmi u jednoj državi članici Saveta Evrope, može da postupa po raznim slučajevima — pa teoretski i u ovom.