Akademci u buntu: Hrišćanima je jedini car i predsednik Hristos

Na zvaničnom sajtu Srpske patrijaršije dva dana forsiranu vest o navodnom dogovoru uprave Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa studentima bogoslovima u buntu o održaju ispitnog roka, iako tog dogovora nema i fizička blokada PBF se nastavlja, potisnule su „slavske“ vesti i detalji o današnjem spasovdanskom programu.

Beograd će verovatno prvi put u svojoj istoriji, Spasovdan slavi od 1404, na dan gradske slave imati podeljene vernike – oni koji su uz studente u protestu za koje poglavar SPC i izvan granica Srbije tvrdi da su „obojena revolucija“ i one koje bi za aktuelnim patrijarhom u Spasovdansku liturgiju večeras trebalo da „povede“ ruka Svetog Save.

PBF je u fizičkoj blokadi studenata bogoslova u buntu zato što je mimo ranije odluke da ove školske godine više nema nastave, polaganja i redovnog bogosluženja uprava fakulteta na čelu sa dekanom Zoranom Rankovićem 21. maja raspisala za ovu nedelju ispitni rok. Ispred zgrade PBF studenti su i juče blokirali ulaz jer se blokada nastavlja, uprkos vestima u medijima prenetim sa zvaničnog sajta SPC da su se uprava fakulteta i studenti navodno „u duhu razumevanja i odgovornosti“ dogovorili da se ovaj ispitni rok održi.

Studenti u buntu juče nisu mogli da kažu šta se u zgradi događa, mada se priča da je bilo polaganja ispita. Ulaz unutra ne dozvoljava im portir za kog se navodno „zna“ da je rođak episkopa kruševačkog Davida (Perovića) koji je posle javnog protestnog pisma šestorice vladika negirao da je u svojim javnim pisanim radovima vređao i nazivao „srpskim ustašama“ studente u buntu. Studenti u blokadi ne dozvoljavaju ulaz spolja na PBF. Blokada se nastavlja.

Beograd je juče ustao sa vestima o napadu na dekana PBF prethodne večeri. On je za prodržavne agencije izjavio da je grupa studenata i građana zaustavila njegov automobile na parking ispred PBF i vređala ga.

Studenti bogoslovi u buntu tvrde da su dekana zaustavili građani od kojih je iz automobila čuo šta misle o događajima na PBF i ponašanju „vrha“ SPC prema studentima koji protestuju tražeći istinu za 16 ljudskih žrtava koje je odneo pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.

„Nemam komentar“, kratko je odgovorio dekan Zoran Ranković na Danasovo pitanje ko ga je napao u utorak uveče i šta se događa na PBF – zašto je prekršio sopstvenu odluku o „zamrzavanju“ nastave, ispita i bogosluženja.

Studenti koji blokiraju PBF kažu da validne odluke može da donese i izglasa samo Plenum koji bi trebalo da zaseda ove nedelje, dok su vesti koje se šire medijima prenete sa neformalnog sastanka studenata. Pobunjeni studenti PBF kažu da šest meseci koliko traju protesti uprava fakulteta nije odgovorila na njihove zahteve, niti ih je zastupao Studentski parlament.

Oni pitaju zbog čega njihove kolege koje „žele da uče“ i tvrde da su u većini šest meseci ne učestvuju na Plenumu, koji je otvoreno telo za sve akademce, i demokratskim putem izglasaju svoju volju. Danasovi sagovornici ističu da fizička blokada fakulteta nikada, što se njih tiče, nije bila prepreka za bogosluženja, ali da postoje dokazi da su ona uskraćena samo studentima u buntu.

„Bogosluženje ne može nikome da bude ukinuto. Toga nema ni u kanonima ni u istoriji Crkve. Svi možemo da učimo, ali mi kao teolozi, a prevashodno kao hrišćani treba da budemo u prvim redovima borbe za solidarnost i da ne odolevamo nikakvom pririsku jer je naš car i predsednik Hristos, a ne neka vladajuća stranka“, kažu studenti bogoslovi u buntu, napominjući da je za one koji studiranu na PBF „liturgijska stvarnost jedina validna stvarnost“.

U drugom delu Beograda svi detalji gradske slave već su poznati. Patrijarh Porfirije (Perić) služiće danas slavsku liturgiju u Vaznesenjskom hramu. U podne u Skupštini grada prerezaće slavski kolač gradske uprave, iako se do njegovog dolaska na čelo SPC taj čin obavljao posle bogosluženja u slavljeničkom beogradskom hramu Vaznesenja Gospodnjeg.

„SPC poziva Beograđane i sve ljude dobre volje da svojim prisustvom i molitvama uzmu učešće u tradicionalnoj Spasovdanskoj litiji, koja će se ove godine održati 29. maja sa početkom u 19 sati. Ovogodišnji krsni hod, koji još od davne 1862. prolazi ulicama srpske prestonice, predvodiće naš svenarodni otac i arhiepiskop – Svetitelj Sava, svojom svetom rukom i žezlom, zajedno sa njegovim naslednikom, Svetejšim Patrijarhom srpskim g. Porfirijem“, saopšteno je sajtu SPC.

U saopštenju nema ni slova da je pomenutu tradicionalnu trasu Spasovdanske litije iz 1862. kroz centar Beograda sadašnji patrijarh po dolasku na tron Svetog Save 2021. samovoljno promenio i od sastavnog dela slavske liturgije pretvorio je u večernju šetnju uz bleh muziku, čija se masovnost prikazuje posebnim fotoefektima iz dronova.

Spasovdanska litija, kako je najavljeno, trebalo bi da se završi u Svetosavskom hramu na Vračaru, gde će patrijarh Porfirije održati spasovdansku besedu. Iz SPC juče je saopšteno i da će Časni krst na Spasovdanskoj litiji nositi Renato Grbić, beogradski alas i „Naj Beograđanin“ za 2010, koji je iz Dunava spasao 33 utopljenika.

Svetiteljski niz
U saopštenjima SPC nije precizirano koliko ruka Svetog Save ostaje u Beogradu, zna se samo da će biti izložena u Svetosavskom hramu. Prethodne dve godine povodom gradske slave i litije u Beograd su donošene mošti srpskih svetitelja vladike žičkog Nikolaja (Velimirovića) i arhimandrita Justina (Popovića). Spasovdan se slavi kao gradska slava Beograda od kad je postao prestonica Srpske despotovine. Despot Stefan Lazarević prestonicu posvetio je Presvetoj Bogorodici, a za slavu grada odredio Spasovdan.

Od Vračara do povratka u Mileševu
Iako su Turci 1594. spalili mošti Svetog Save na beogradskom Vračaru, neki delovi njegovog netruležnog tela su sačuvani. U SPC se pozivaju na „predanje da je deo moštiju izvađen iz vračarskog ognja i vraćen u Mileševu“. Zamršenim istorijskim putevima i kanalima ruka Svetog Save stigla je u Pećku patrijaršiju, gde je u 17. veku čuvana u posebnom kivotu. U 19. veku nalazila u manastiru Dovolji, da bi od tada do 1912. bila čuvana u familiji Čengića, u selu Potpeću kod Pljevalja, a 2007. je vraćena u manastir Mileševu.