Borački krš Foto: Turistička organizacija opštine Knić
Ljudi koji su istraživali rude za firmu „Stara planina” bukvalno su se poneli „kaubojski” jer su bili u obavezi da po rešenju Ministrastva obaveste lokalnu samoupravu o početku radova, njihovim tačnim lokacijama i da pribave saglasnosti vlasnika parcela. Nijedan od ta tri bitna faktora nisu ispoštovali, istakao je Srećko Ilić, predsednik Privremenog organa opštine Knić na tribini održanoj u motelu „Ravni gaj”.
Prirodne lepote zavičaja, turistički potencijali rodnog kraja i lokalpatriotizam nisu bili jedini razlog zbog čega je sinoć sala u motelu „Ravni gaj” na obodu Knića bila prepuna na tribini pod nazivom „Da li Knić može biti ekološka opština”.
Možda i može, potencijali postoje, ali je ključno pitanje izneto odmah na početku panel diskusije od strane Gružana – da ako ovo područje postane rudarsko neće biti ni Knića ni Knićana, a kamoli da se razgovara o dobijanju ekološkog statusa ove opštine.
Njihova strahovanja nisu bez razloga. Kao što je Danas već više puta pisao već dve godine se ovo područje pominji kao istraživačko za rude zlata i bakra a stanovnici organizju proteste od zime pretprošle godine. Za sada, uspešno.
– Brojne informacije su bile pogrešne, pune spinovanja i politizacije. Činjenica je da rešenje firmi „Stara planina” nije izdala lokalna samouprava i opština Knić jer to apsolutno nije u njenoj nadležnosti. Sve rudno bogatstvo pripada republici Srbiji i direktno je u nadležnosti njene Vlade, naglasio je Ilić u svom obraćanju na tribini.
Ono što je bila njihova obaveza i on se, kako kaže, kao predsednik opštine obratio nadležnom Ministarstvu dopisom jer nije urađeno po proceduri je to što su se ti ljudi bukvalno „kaubojski” poneli.
– Jednog dana oni su samo pojavili i ušli u tuđe posede, počeli da mere i istražuju, a ljudi su reagovali kako su reagovali i ja sam podržao naše građane u odbrani svojih poseda, napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, „oni su se pozivali na zakon o rudarstvu”.
– A ja sam im tada rekao da je ustav republike jasan i da je pravo privatne svojine svakom zagarantovano tako da ne mogu da uđu u bilo čiji posed bez njegove saglasnosti, tvrdi Ilić, ponovo podsećajući da je firma „Stara planina” bila u obavezi da po rešenju Ministarstva obavesti lokalnu samoupravu o početku radova, njihovim tačnim lokacijama i da pribave saglasnosti vlasnika parcela.
Dozvola za istraživanje ističe za mesec dana
– Nijedan od ta tri bitna faktora nisu ispoštovali, ponovio je Ilić, napomenuvši da ovo rešenje za istraživanje ističe za tačno mesec dana, 31. marta kao i da ne zna da li će biti produženo jer se lokalnoj samoupravi u Kniću za bilo kakvo mišljenje ili saglasnost još uvek niko tim povodom nije obratio.
Članovi udruženja „Ekomar” iz Kragujevca koji su bili organizatori tribine naveli su da treba proveriti da li je takav zahtev podnet Ministarstvu, kao i da je neophodna inicijativa za izmenu prostornog plana opštine Knić kojim se predvidjaju istražne radnje i eksploatacija mineralnih sirovina ako postoji želja da ova opština postane ekološka.
Diplomirani biolog/ekolog Miloš Stanojević, iz obližnjeg sela Leskovac naveo je potencijalne opasnosti za čitav ovaj kraj ako u njemu dođe do otvaranja rudnika.
Rešenjem ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije od 1. marta 2021. godine, preduzeću „Stara planina Resources” odobreno je izvođenje geoloških istraživanja bakra, zlata i prateće polimetaličke mineralizacije na teritoriji opština Knić i Kraljevo na površini od 96,7 hektara.
Po tom rešenju „Namena predmetnog područja” zauzima delove katastarskih opština: Guncati, Žunje, Pajsijević, Leskovac, Guberevac, Balosave, Čestin, Gruža i Grabovac sa knićanskog područja.
Rudarenjem ugroženi Kragujevac i Kraljevo
Kao i uvek na ovakvim skupovima, Stanojević je sa aspekta svog zvanja stručno informisao zemljake da ako rudarenje zaživi na ovoj teritoriji sva tri osnovna uslova za život čoveka voda, vazduh i hrana će biti odmah i direktno ugroženi.
– Nakon eventualne eksploatacije, do koje se svi nadamo da neće doći, ovaj kraj više nikada ne bi bio isti. Uslovi za život bi bili uništeni i za generacije koje dolaze, opomenuo je on.
Konkretni razlozi za to, prema ekologu Stanojeviću, su remećenje podzemnih vodotokova i dolazak njihovih voda do rudnih stena prepunih olova i teških metala, a koje bi posle stizale do nadzemnih vodotokova i pitkih izvora.
Samim tim, jer voda prolazi kroz zemlju, ugroženo je i zemljište koje postaje visokorizično.
Eksploatacija ruda stvara isparenja koja će potpuno uništiti i zagaditi vazduh, kao i prašina od jalovine koju raznosi vetar.
– Rudarenje ne ugrožava samo ljude već čitav biljni i životinjski svet, istako je on, ponovo podsetivši da bi time bili u opasnosti ne samo pobrojana sela, već i šire područje kao i Kragujevac i Kraljevo koji su na samo 20 kilometara vazdušnom linijom od područja predviđenog za istraživanje.
Po njegovim rečima mi i danas trpimo posledice rudarenja i tragova jalovine još iz srednjeg veka. On je naveo primer iz Švajcarske, gde je u saniranje livade od šest hektara u okolini Ciriha na kojoj je u srednjem veku taložena jalovina potrošeno dve milijarde franaka.
Zbog toga, smatra Miloš Stanojević, svi Gružani „kao jedan” moraju da po strani ostave svaku politizaciju i stranačke podele jer je ovo životno pitanje koje se tiče svih njih.
Od pogrešne lokacije do cvetanja algi
Sa stručne strane prof. dr Snežana Simić, sa kragujevačkog PMF-a ispred udruženja „Ekomar” azanalizirala je sve probleme koji postoje na gružanskoj akumulaciji još od pogrešnog odabiranja njene lokalcija 1978. godine jer je to bilo poljoprivredno zemljište i čije čišćenje dna još tada nije obavljeno kako treba.
Problemi ovog jezera sa koga oko 120.000 ljudi, mahom iz Kragujevca piju vodu su višestruki, od otpada koji za sobom ostavljaju ribolovci, nekontrolisane nelegalne gradnje objekata na njegovoj obali (koja je potpuno izmakla kontroli), poljoprivredni (đubrenje) radovi u zonama njegove zaštite i slivovima pritoka, divlje „samonike” deponije, do sve češćeg, većeg i opasnog „cvetanja algi” (eutofizacije) izazvanih klimatskim promenama, o čemu je Danas, takođe više puta pisao.
Ona je navela da samo oko Gružanskog jezera živi 194 vrsta ptica (zbog čega je ovo područje evindentirano kao ornitološko od posebnog nacionalnog zbačaja) a u njemu 11 vrsta riba.
Takođe, ona je istakla da svaka lokalna samouprava mora da ima određena strateška dokumenta, a jedan od njih je Program zaštite životne sredine sa akcionim planom.
Po rezultatima njenog istraživanja da bi Knić mogao da postane ekološka opština klučna su tri problema: upravljanje Gružanskom akumulacijom i kvalitet vode u njoj, upravljanje otpadom i otpadnim vodama i planirane rudarske aktivnosti.
Područje koje odumire i bez rudnika
Direktorka Turističke organizacije opštine Knić govorila je na tribini o tome kako turizam utiče na ekologiju. Po njenim rečima kod njih je zastupljen održiv turizam, onaj u kome se poštuju potrebe i želje turista ali se pazi da oni ne narušavaju prirodno okruženje, biodiverzitet i način života ljudi na ovom području.
Kao posebni aduti iz ove oblasti navedeni su: Gledićke planine i Kotlenik, Gružansko jezero i slavni Borački krš, zaštićeno prirodno dobro, a saznali smo da nesavesni ribolovci ostavljaju smeće na obalama jezera za razliku od lovaca i planinara, koji često samoinicijativno organizuju čišćenje terena.
Srećko Ilić istakao je da opština Knić prepoznaje sve ekološke probleme i pokušava da na njih reaguje na adekvatan način.
– Nikada niko iz opštine Knić, dok sam ja njen predsednik neće izgovoriti reči: da će Gružansko jezero biti tehnička voda.
Po njegovom mišljenju koje je podelio sa prisutnima na tribini – primarni interes je da se sačuva Gružnsko jezero kao izvorište pijaće vode sa jedne a sa druge strane da se zadovolje interesi ljudi koji su ostali da žive na teritoriji opštine Knić.
Učesnici tribine kao ogroman problem opštine Knić istaklu su demografiju i odlazak mladih, jer je na ovom području posle Drugog svetskog rata živelo skoro 30.000 stanovnika a po rezultatima poslednjeg nešto više od 11.000. Takođe, svaki četvrti stanovnik ima 65 i više godina.
A, po rečima ekologa Miloša Stanojevića doza strepnje i straha li će biti rudnika ili ne ostaje, do daljeg, da lebdi ne samo nad opštinom Knić već širom okolinom.
Sredstvo za rešavanje prioritetnih problema u zaštiti životne sredine
Tribina „Da li Knić može biti ekološka opština” završni je događaj projekta koje sporovodi ekološko udruženje „Ekomar” iz Kragujevca čiji je cilj podnošenje incijative za izradu programa zaštite životne sredine opštine Knić.
Po rečima moderatorke tribine Bojane Vlajović Savić iz kragujevačkog udruženja Res Publika ovaj program je dokument javne politike i predstavlja sredstvo za racionalno rešavanje prioritetnih problema u ovoj oblasti u jedinicama lokalne samouprave, kao i da ukaže na najveće probleme u zaštiti životne sredine.
Projekat „Ekološka opština Knić” realizovan je u okviru Programa javnog zagovaranja „Istraži – Osnaži” koji finasira vlada Ujedinjenog kraljevstva a sprovodi Trag fondacija.
U ime organizatora ispred Trag fondacije sve prisutne na tribini pozdravila je Nataša Konstadinović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
