Ali to je bila i škola za život

Za vreme ŠUP-a su vrsni majstori zanata obučavali učenike, koji su kasnije nastavljali stopama učitelja.

Ugostiteljsko-turistička škola u Beogradu, čija je školska radionica čuveni hotel „Palas“, svojim đacima pruža nastavu koja se za vreme Tita nazivala ŠUP, a danas stoji pod sinonimom dualno obrazovanje.

Hotel je 1958. godine uz napor tadašnjeg direktora Ugostiteljsko-turističke škole dr Živana Savića kao i grupe entuzijasta ispred ugostiteljske privrede, uz dobru volju Ugostiteljske komore Srbije, Skupštine grada Beograda i opštine Stari grad, dodeljen školi na upravljanje da bude školska radionica za praktičnu obuku i izvođenje praktične nastave za sve obrazovne profile ugostiteljsko-turističke privrede.

Sadašnji v. d direktora Ugostiteljsko-turističke škole, u čijem sastavu se nalazi Školska radionica hotel „Palas“, Igor Gvozden kaže da njihova ustanova predstavlja jedinstven spoj privrede i obrazovanja, a taj spoj ima direktnu vezu jer se njihovi đaci obrazuju i vaspitavaju kroz pružanje ugostiteljsko-turističkih usluga.

– Pružajući kvalitetno srednje stručno obrazovanje našim učenicima istovremeno pružamo najkvalitetniju uslugu našim gostima, i obrnuto, uz kvalitetnu uslugu pružamo najbolje obrazovanje učenika kroz rad – ističe Gvozden.

– Sarađujemo sa vodećim hotelskim kućama i turističkim agencijama gde imamo naše saradnike u privredi. U pitanju su vrsni majstori svog posla, koji poseduju i teorijska znanja, veštine i stavove koji su potrebni za vaspitanje i obrazovanje učenika a i učenje kroz rad – navodi naš sagovornik.

„Ništa to nije drugačije ni danas“, kaže direktor poredeći ŠUP i dualno obrazovanje jer je, kako smatra, suština dualnog principa obrazovanja da se učenik još u toku školovanja pripremi za buduće zanimanje i rad u privredi.

– To je moguće izvesti samo u realnim privrednim uslovima i u živom radu sa gostima. Učenik na taj način usvaja, kroz različite zadate modele, neophodna znanja, veštine i stavove i na taj način postaje radno kompetentan za buduće zanimanje koje će obavljati na radnom mestu. Zaposlenje svršenih učenika u privredi je rezultat njihovog dobrog školovanja i njegov logičan sled, a ne jedini cilj, kako neki pogrešno shvataju i predstavljaju dualno obrazovanje.

Kuvar specijalista i nastavnik praktične nastave u hotelu „Palas“ Pjodor Popadić, koji u kuhinji hotela svojim đacima drži čas, objašnjava šta oni uče u školskoj radionici.

– Već tridesetak godina unazad, koliko ja pamtim, obrazovanje je na visokom nivou kvaliteta, kako sve napreduje, tako i kuhinja, pratimo evropske, svetske i domaće trendove, ali se rad sa đacima ne razlikuje mnogo jer prvo nauče osnove. U kuhinji je najbitniji rad sa namirnicama. Osnovna jela jesu temelj kulinarstva, jer gde god da se nađu kada završe školovanje, osnova ostaje ista – kaže Popadić.

Dodaje da škola sarađuje sa više ugostiteljskih objekata.

– Šaljemo naše đake na praksu kako bi osim ovoga što uče u školi, već na početku školovanja videli šta se dešava u privredi – naglašava Pjodor.

Đaci kažu da su zadovoljni nastavom, dok dobro raspoloženi u vedroj atmosferi kuhinje, obučeni u bele uniforme, seckaju voće, filuju tortu i prave kiflice. Učenik smera kulinarski tehničar Marko Panajotović, kome je deda bio nastavnik u ovoj struci, a otac, mama i tetka u istoj branši, nastavlja porodičnu tradiciju i priča o značaju obrazovanja koje stiče u školi i školskoj radionici hotela „Palas“.

– Učim zanat od dobrih profesora, kako bih ja sutra mogao, kada nasledim znanje, da pokažem nekome nešto dobro, kao što su oni meni pokazali – kaže Marko i izjavljuje da od budućnosti očekuje napredovanje.

Tako danas u praksi funkcioniše dualno obrazovanje, naslednik nekadašnjeg ŠUP-a. Kako je to bilo krajem pedesetih, govori profesor u penziji, dobitnik više nagrada i priznanja za svoj dugogodišnji i uspešan rad na afirmaciji ugostiteljstva Srbije Petar Knežević.

– Pripadam generaciji stručne škole, ugostiteljske, koja je diplomirala 1958/59. godine. Tada je to bilo ono pravo. Išli smo naizmenično jedan dan u školu, jedan na praksu – priča profesor.

U školovanju ističe volju nastavnika, učitelja i drugih koji su radili u školskim radionicama, da pokažu znanje učenicima.

– Nas je bilo devedesetak, četvoro sa teritorije Beograda. Ostali su došli iz Crne Gore, Slavonije, Hrvatske, Bosne, ja sam iz Makedonije. Sam prijem sastojao se od komisije, doktora sa saradnicom, koji su obavljali kompletne preglede tabana, ruku, nogu, visine, gabarita, govora, pokreta. Praviji, vižljastiji, sa boljom dikcijom usmereni su da uče konobarski zanat. Tako je za kontakt sa gostima pravljena fina selekcija – ističe Knežević.

Kao dete sa sela u lošijoj finansijskoj situaciji, kaže da je zahvaljujući direktoru Živanu Saviću, koji mu je govorio „budi ti dobar, kao do sada, dom je moj problem“ ostao tamo do završetka školovanja.

– Pokojni direktor Savić je imao ideju da stvori kadar, a najbolja ideja jeste stvarati. Pripadam prvoj generaciji učenika koja je počela da radi u hotelu „Palas“. Svake godine su starije kolege birale iz generacije po četvoro-petoro najboljih đaka i na taj način stvarali opredeljen, zaljubljen „Palasov“ kadar. „Palas“ je bio kuća broj jedan, a posao svetinja jer se stimulisao, cenio i nagrađivao, zato ste imali volju da radite – priča profesor.

Mladim ljudima u školskoj radionici, koji dele entuzijazam za učenjem i čuvaju tradiciju profesije, dualno obrazovanje danas omogućava ono što je ŠUP nekada njihovim profesorima – praktično usavršavanje struke. Profesor Knežević je nekadašnje obrazovanje starijih generacija opisao rečima „To je bila škola života“.