Antivladini protesti, uglavnom organizovani preko društvene mreže Fejsbuk, šire se Hrvatskom, a prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, podržava ih čak 70 odsto građana. Gotovo svakodnevno različite grupe ljudi, od anarhista do klerikalista, od krajnje desnice do krajnje levice, šetaju zajedno zahtevajući ostavku premijerke Jadranke Kosor i raspisivanje parlamentarnih izbora, ali i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Najmasovniji protesti su oni u Zagrebu gde se okupi i po više od 10.000 ljudi, ali ne treba zanemariti ni slične demonstracije u drugim hrvatskim gradovima.
Talas nezadovoljstva prelio se na seljake i ribare, dok je kvalitet uvezene hrane sumnjiv i cene rastu, a građani se sve više ljute. Ministar poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Petar Čobanković, kako izveštava Dojče vele, postigao je dogovor s delom poljoprivrednih udruženja, ali deo njih nastavio je blokadu saobraćajnica u tri županije. Seljaci su zahtevali jeftiniji plavi dizel, legalizaciju farmi za nula kuna, kamate od najviše četiri odsto, isplatu kapitalnih ulaganja za 2008. i 2009. kao i da ova godina ne bude referentna za buduće obračune.
I pet najvećih sindikalnih centrala mogli bi uskoro pozvati članstvo na ulice, ako vlada ne ispuni njihove zahteve. Između ostalog traže isplatu neisplaćene plate i uplatu doprinosa, restrukturiranje javne potrošnje, ukidanje bespovratne pomoći.
Većina analitičara slaže se da su protesti rezultat nagomilanog nepoverenja u državne institucije, odnosno dubokog političkog i socijalnog nezadovoljstva. „Protesti su usmereni na vlast koja je izgubila legitimitet, ali i na veliku većinu političkih aktera. Svi su oni pali na istorijskom ispitu. Ne možemo da izađemo iz krize ako vlast nema legitimitet“, izjavio za agenciju Beta ugledni hrvatski sociolog Dražen Lalić. Podsećajući da okupljanje preko Fejsbuka nije ništa novo u svetu, Lalić ističe da su demonstracije u Hrvatskoj nadrasle svoje pokretače, jer u tim protestima nisu važne vođe.
Iako je „okidač“ za proteste ekonomska kriza, analitičar Ivan Rimac, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka (FPN) ističe da je stvarni razlog neverovanje da se iz te krize izlazi. „Vlada je pod velikim pritiskom, jer bilo šta da urade može biti okidač ili za nove proteste ili za priključenje ovim fejsbukovskim. Regrutirajuća masa za proteste je bezgranična jer ih prema svim istraživanjima podržava oko 70 odsto građana“, ukazuje profesor zagrebačkog FPN-a. Sociolog Dražen Lalić ocenjuje da će protesti buknuti u maju jer je u Hrvatskoj zastupljena i mediteranska kultura, poput francuske ili grčke, gde u tom mesecu najviše ljudi izlazi na ulice. Kao drugi razlog on navodi i lošu komunikaciju vlasti koja će, kako kaže, sigurno dati povoda građanima da masovnije izađu na ulice.
Uz sve probleme s kojima se suočava, čini se da je jedan od gorućih problema premijerke Jadranke Kosor strah da bi protesti mogli da dovedu do porasta euroskepticizma. Na poslednjim demonostracijama sve se više čuju antievropski glasovi, a na jednom je skupu zapaljena i zastava EU.
Josipović: Ljudi su gladni
Zagreb – Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je juče u Zagrebu da je lidere svih parlamentarnih stranaka pozvao na današnji sastanak kako bi razgovarali o stabilnosti države koja nema alternativu. „Bez stabilne države ni preduzetnici ne mogu poslovati, a Hrvatska ne može biti dobar i ravnopravan član EU“, rekao je Josipović novinarima u Zagrebu. Upitan o antivladinim protestima u Hrvatskoj, Josipović je odgovorio da ljudi protestuju jer su nezadovoljni. „Ne zato što im je uživanje da hodaju cestom i protestuju, već zato što im je teško, nemaju radna mesta, ne primaju plate, a oni i njihove porodice su gladni“, ocenio je Josipović istakavši da je i za rešavanje tih problema potrebna stabilnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
