Ankete na strani Erdogana

U Turskoj su juče održani prevremeni parlamentarni izbori. Na ukupno 160.000 biračkih mesta moglo je da glasa oko 42,5 miliona stanovnika. Prema istraživanjima javnog mnjenja stranka turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, Partija pravde i razvoja (AKP), trebalo bi da osvoji najviše glasova na izborima.
Na demonstracijama u aprilu i maju u većim gradovima Turske više miliona građana tražilo je Erdoganovu ostavku pošto je imenovao svog bliskog saveznika, ministra spoljnih poslova Abdulaha Gula, za predsedničkog kandidata. Gula, kao i Erdogana i većinu članova AKP povezuju s islamističkim pokretom u Turskoj, što se nekada smatralo ozbiljnom pretnjom sekularnom ustrojstvu zemlje. Ova stranka negira da se oslanja na islamističke ciljeve.
Erdogan je raspisao vanredne izbore kako bi se rešila politička kriza pošto parlament nije uspeo da izabere Gula za predsednika na sednici koju je bojkotovala opozicija. „Idemo dalje jedinstveni i solidarni“, isticala je predizbornu parolu AK partija u subotnjim novinama, čime se ističe kontrast sadašnje ekonomske i političke stabilnosti s prethodnom lošom vladavinom slabe koalicije.
Erdoganovi protivnici u kampanji, međutim, ističu bezbednosno stanje, posebno eskalaciju nasilja povezanu sa separatističkim kurdskim pokretom. Kurda u Turskoj ima oko pet miliona od ukupno 74 miliona građana. Rivali su optuživali Erdogana da ima isuviše mek pristup problemu Kurda i traže akciju vojske u susednom severnom Iraku gde se često kriju kurdski pobunjenici.
Glavna opoziciona partija Republikanska narodna partija tvrdi i da Erdogan predstavlja pretnju po sekularni poredak i odvojenost države i religije, što premijer čvrsto odbacuje. RNP takođe optužuje vladajuću partiju i za prodaju turskih banaka strancima. Turski sekularisti, među kojima su najistaknutiji generali vojske i visoke sudije, tvrde da Erdogan želi da u Tursku uvede teokratiju nalik iranskom sistemu.
Da bi pobio te tvrdnje Erdogan je pored isticanja uspeha u pregovorima za pridruživanje EU, iz kampanje udaljio i mnoge islamski nastrojene poslanike, a uključio više žena. Pored te dve partije očekuje se da će u parlament ući i ekstremno desna Partija nacionalističkog pokreta i više nezavisnih prokurdskih aktivista. Jedan od prvih zadataka novog parlamenta biće izbor predsednika koji u toj zemlji ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, ali takođe i pravo da uloži veto na zakone i imenovanja u vladi.