Bajke ili glodanje istine 1Foto: Promo

Kad me je Marko Stojanović upitao da li bih napisao nešto o predstojećem strip-albumu Vekovnika, nije mi bilo teško da prihvatim.

I ne samo jer je on sjajan lik, koji mi je u našoj prvoj prepisci pomogao iako me još nije poznavao.

Ne, pre svega sam i fan Vekovnika, stripa koji odavno pratim kroz Stojanovićeve objave, a uspešno sam odlagao njegovo celovito čitanje sve do konačnog završetka svoje trilogije Bajka nad bajkama, kao što sam odlagao i neke knjige na glasu.

Pribojavao sam se, kao i kod značajnih domaćih književnih dela, da ću nesvesno uzeti od njega previše, da će njegov uticaj na moja dela biti preveliki.

Jer, vidite, glavni junak Vekovnika Marka Stojanovića zove se kao i on – Marko, ali Kraljević.

Glavni junak moje Bajke zove se Žarko Perunović, a u drugoj knjizi serijala veštica objašnjava da je i on nekad bio Marko. I jaše šarenog konja. Imaju naša dela i druge junake, ali ova dva – oni nas spajaju. I ne samo to.

Mnogo toga i u našim životnim pričama nas spaja.

Scenarista Marko Stojanović, poput mene, nije iz glavnog grada, a opet je uspeo da se njegov glas daleko čuje – kod njega su ti okviri već odavno svetski. I on posvećuje više pažnje detaljima nego što je to možda potrebno pa i preporučljivo, jer te detalje većina čitalaca neće ni primetiti, a potrebni su mu tekstovi poput ovog, samo detaljniji, da istaknu sve što je promišljao i stavio u strip.

Ali on ne može drukčije, jer svoja dela piše prvenstveno za sebe, a tu nema kompromisa. NJegova vizija, s kojom se ne morate uvek slagati, uvek je snažna i lična. NJegova. Ono što je oduvek želeo da stvori.

I to, po meni, čini razliku između komercijalnog autora i umetnika – svaki autor, naravno, želi da bude i komercijalan, ali umetniku to nikad nije glavni cilj i pokretač, već taj pijedestal zauzima umetnost sama.

Svejedno da li je u pitanju pesnik, kompozitor, književnik ili strip-scenarista, istinski umetnik uvek više brine o svojim delima i njihovoj rasprostranjenosti no o materijalnom. On pre svega želi da drugima pruži uvid u to što je stvorio, da i njih obraduje onim što ga je dugo radovalo.

A Marka Stojanovića Vekovnici raduju i pokreću već skoro 15 godina, verovatno i duže ako uključimo i period izrade pre izlaska prvog albuma.

Ovaj album nosi naziv Istina i druge bajke. Pre deset godina, izašao je album sličnog naziva, Bajka i druge istine, kao nulti tj. početni album Vekovnika (iako peti po redu), praktično njihova mitologija.

Taj album ide korak dalje u postupku koji me je u potpunosti iznenadio u deliću drugog albuma, postupku koji svodi bajke na osnovne obrise, a sve, rekao bih, u duhu ideje koja vodi i mene: da čak i najjednostavnija bajka ili pesma iz davnine skriva drevne istine.

Marko ide dalje no što bih se ja usudio, potpuno ogoljavajući bajke, ostavljajući od njih samo skelet, prenaglašenu osnovu oko koje generacije grade i stvaraju, a opet, uprkos tom svesnom koraku ka grotesknom, ipak uspeva da me zadrži kao čitaoca, što je dokaz njegove maestralnosti i snažne umetničke vizije.

Malo je autora koji bi celu deceniju nosili ovako neobičnu ideju glodanja istine, ali Marko Stojanović je tu ideju izneo do boga i vraga, na krilima i glavama zmajeva, preko sedam mora i sedam gora, u dubine sveta i nazad.

On pamti sve, od početka svoje Bajke (i drugih istina iz 2011), u koju zatim uvodi Divljana kroz Šume i Oko (iz sledećih, zaista petih Vekovnika), a to isto oko, deceniju kasnije, u ovom albumu, sagledava i spolja i iznutra onog psa koji beše veran devojčici (od drugih Vekovnika), zatvarajući tako jedan zamišljeni krug.

Uživanje je posmatrati kako scenarista virtuozno spaja svoje deliće, te tragove od sitnih mrvica ostavljenih iza sebe; ne znam da li u tome više uživam zbog scenariste i stripa, ili što prepoznajem snagu postupka koji i sam koristim: da ništa nije slučajno i da je sve ostavljeno tu, u mraku, da leži čekajući da se umetnik jednom vrati.

Ovo je jedan od retkih strip-albuma za koji zaista nije bitno koliko je dobar – a odličan je – već svoje mesto u istoriji stripa i kompletne umetnosti ima već tim što je deo ovog serijala koji traje. Danas da se uživa u njemu, posebno u izvanrednoj završnici, a sutra da se analizira i interpretira.

Mislim da je jasno ko nosi baklju stripa kao umetnosti na ovim prostorima, balkanskim a ne samo srpskim, uz dužno poštovanje za sve ostale autore svetskog kalibra koje imamo u zemlji i regionu.

Da biste videli, treba samo volje da pogledate. I to je to, da prostije ne može biti.

Uživajte u ovoj istini, ali i u drugim bajkama.

Autor je 2011. u Laguni objavio bestseler „Slovenska mitologija“, kao i fantazijski serijal „Bajka nad bajkama“ kod istog izdavača (2020)

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.