Banane su malo radioaktivne: Stručnjaci objasnili što to zapravo znači

Možda ste čuli da su banane malo radioaktivne, ali šta to zapravo znači? Da li su ljudska tela takođe radioaktivna?

Odgovore za Science Alert dala je Sarah Loughran, direktorka za istraživanje i savetovanje radijacije (ARPANSA) i vanredni profesor na Univerzitetu Vollongong, prenosi N1 Zagreb.

Šta je zračenje?

Zračenje je energija koja putuje od jedne tačke do druge, bilo u talasima ili česticama. Svakodnevno smo izloženi zračenju iz raznih prirodnih i veštačkih izvora.

Kosmičko zračenje Sunca i svemira, zračenje stena i tla, kao i radioaktivnost u vazduhu koji udišemo iu našoj hrani i vodi spadaju u izvore prirodnog zračenja.

Banane su čest primer prirodnog izvora zračenja. Sadrže visok nivo kalijuma, čiji je mali deo radioaktivan. Ali, nema potrebe da se odričete svog omiljenog smutija od banane, jer je nivo zračenja izuzetno nizak i mnogo niži od pozadinskog zračenja kojem smo svakodnevno izloženi.

Veštački izvori zračenja uključuju medicinske tretmane kao što su rendgenski zraci, mobilni telefoni i dalekovodi. Uobičajeno je pogrešno shvatanje da su veštački izvori zračenja opasniji od prirodnih izvora, ali to jednostavno nije tačno, kaže Logran.

Ne postoje fizičke osobine koje bi veštačko zračenje učinile drugačijim ili štetnijim od prirodnog zračenja. Štetne posledice zračenja odnose se na količinu, a ne na izvor iz kojeg dolazi.

Koja je razlika između zračenja i radioaktivnosti?

Reči „zračenje“ i „radioaktivnost“ se često koriste naizmenično, ali iako su povezane, nemaju isto značenje.

Radioaktivnost se odnosi na nestabilan atom koji prolazi kroz radioaktivni raspad. Energija se oslobađa u obliku zračenja dok atom pokušava da postigne stabilnost ili postane neradioaktivan.

Radioaktivnost materijala opisuje brzinu kojom se raspada i procese koji dovode do njegovog raspadanja. Dakle, radioaktivnost se može posmatrati kao proces kojim elementi i materijali pokušavaju da postignu stabilnost, a zračenje kao energija koja se oslobađa kao rezultat ovih procesa.

Jonizujuće i nejonizujuće zračenje

U zavisnosti od energetskog nivoa, zračenje se može klasifikovati u dva tipa.

Jonizujuće zračenje ima dovoljno energije da ukloni elektron iz atoma, što može promeniti hemijsku strukturu materijala. Primeri jonizujućeg zračenja uključuju rendgenske zrake i radon, radioaktivni gas koji se nalazi u stenama i zemljištu.

Nejonizujuće zračenje ima manje energije, ali i dalje može pobuđivati molekule i atome, uzrokujući da oni brže vibriraju. Uobičajeni izvori nejonizujućeg zračenja uključuju mobilne telefone, električne vodove i ultraljubičaste (UV) zrake sa Sunca.

Da li je svako zračenje opasno? Ne baš

Zračenje nije uvek opasno. Zavisi od vrste, jačine i trajanja izlaganja.

Kao opšte pravilo, što je veći energetski nivo zračenja, veća je verovatnoća da će izazvati štetu. Na primer, znamo da prekomerno izlaganje jonizujućem zračenju iz, na primer, prirodnog gasa radona, može oštetiti ljudsko tkivo i DNK.

Takođe znamo da nejonizujuće zračenje, poput UV zraka sa Sunca, može biti štetno ako je izloženost dugotrajna i visokog intenziteta i može izazvati brojne zdravstvene probleme, kao što su opekotine, rak ili slepilo.

Važno je znati da se od ovog zračenja možemo zaštititi, jer ga dobro poznajemo i razumemo. Međunarodna i nacionalna stručna tela utvrđuju smernice kojih se treba pridržavati kako bi se ljudi i životna sredina zaštitili od zračenja, kaže profesor.

Za jonizujuće zračenje, to znači održavanje doze iznad prirodnog pozadinskog zračenja što je moguće niže, na primer, korišćenje rendgenskih zraka samo na delu tela sa kojeg je potrebna slika, kao i korišćenje niske doze zračenja i zadržavanje kopije slika kako bi se izbeglo ponavljanje pregleda.

Za nejonizujuće zračenje, ovo znači održavanje izloženosti ispod bezbednosnih granica. Na primer, telekomunikaciona oprema koristi radiofrekventno nejonizujuće zračenje i mora da radi u okviru ovih bezbednosnih granica.

Pored toga, u slučaju UV zračenja sa Sunca, znamo da se zaštitimo od izlaganja upotrebom kreme za sunčanje i odeće kada nivoi UV indeksa dostignu 3 i više.

Zračenje u medicini

Iako postoje jasni rizici kada je u pitanju izlaganje radijaciji, takođe je važno prepoznati prednosti. Jedan uobičajeni primer ovoga je upotreba zračenja u savremenoj medicini.

Medicina koristi tehnike jonizujućeg zračenja, kao što su rendgen i CT, kao i tehnike nejonizujućeg zračenja, kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca (MRI).

Ove vrste medicinskih tehnika snimanja omogućavaju lekarima da vide šta se dešava u telu i često dovode do ranijih i manje invazivnih dijagnoza. Medicinsko snimanje takođe može pomoći da se isključi ozbiljna bolest.

Zračenje takođe može pomoći u lečenju određenih stanja, može ubiti kancerogeno tkivo, smanjiti tumor ili se čak koristiti za smanjenje bola.

Dakle, da li su i naša tela radioaktivna? Odgovor je da smo, kao i sve oko nas, pomalo radioaktivni. Ali to nije nešto o čemu treba da brinemo, kaže profesor.

Naša tela su dizajnirana da izdrže male količine zračenja – tako da nema opasnosti od količina kojima smo izloženi u svakodnevnom životu. Samo nemojte očekivati da će vas ovo zračenje uskoro pretvoriti u superheroja, jer je to definitivno naučna fantastika, rekla je ona.