Tačno pre 99 godina kralja Petra I Karađorđevića na lečenju u Vranjskoj Banji zatekao je početak Prvog svetskog rata. On je prekinuo lečenje i otišao pravo na front da pruži podršku pripadnicima srpske vojske.
Bio je to njegov poslednji boravak u ovom lečilištu koje raspolaže i danas, vek nakon tog događaja, termomineralnim izvorima čija voda dostiže i 110 stepeni i najviše pogoduje lečenju reumatskih oboljenja.
Ovaj događaj ostao je u senci Kulturno-turističko (estradne) manifestacije „Dani karanfila“, na kojoj su dominirali ružičasti tonovi „Zvezda granda“. Istorija je bila preklopljena dnevnom površnošću koja je za poentu imala izbor za mis „Karanfil devojče“. Dvadesetak golišavih devojaka šetalo je pistom pred čelnicima lokalnog političkog establišmenta da bi sve bilo začinjeno nastupom „grandovaca“ Petra Mitića i Rade Manojlović. Nije izostala ni svečana večera za „vip zvanice“ u Hotelu „Železničar“, koji je iako u vlasništvu „Železnica Srbije“ odavno hotelsko mrtvo slovo na papiru.
I u ovoj banji nosilac turizma je Specijalna bolnica za rehabilitaciju, u koju je u poslednjih pet godina uloženo 25 miliona dinara budžetskih sredstava.
– Mi već sada započinjemo sa pripremama obeležavanja stogodišnjice od boravka kralja Petra I Karađorđevića. Renovirali smo kraljevu kadu, koju i danas koriste naši pacijenti, a njih je ove sezone više u odnosu na prošlu godinu – objašnjava za Danas dr Zoran Milosavljević, direktor bolnice. On podseća da je gost banje bila i kraljica Draga 1901. godine.
I tu se istorija ne zaustavlja. Dragan Sotirović, banjski slikar i hroničar svakodnevice, podseća nas da je ovde od 1903. do 1907. godine redovno boravio nemački industrijalac Bruno Mozer.
– On je postavio temelje industrije vina na jugu Srbije prepoznajući kvalitet vranjskog vinogorja. Imao je ovde i vilu, danas samo arheološko podsećanje na „Mozerovu vilu“. U to vreme u banji je boravilo i po sto hiljada gostiju, a sada godišnje jedva da imamo trećinu od te brojke. Postajalo je 34 hotela, restorana i kafana, a sada ni deset. Bog nam je sve dao, ali mi kao da to ne umemo da prepoznamo i shvatimo, pa topla voda otiče li otiče, jer više na rade staklenici u kojima se tokom cele godine proizvodilo sezonsko cveće, a najviše karanfili. Od svega je ostao samo samo naziv manifestacije „Dani karanfila“, koji danas nemaju veze sa onim izvornim motom manifestacije – objašnjava Sotirović.
Do sredine šezdesetih godina Vranjska Banja je bila opština, a onda je izgubila taj status. Sada je jedina gradska opština u okviru Vranja. Ta pozicija dovela je do aktiviranja različitih političkih kuhinja i političkog nadgornjavanja. Prvu opštinsku vlast činili su demokrate u koaliciji sa socijalistima. Nakon lokalnih izbora sada su na vlasti socijalisti i naprednjaci. I godinu dana nakon promene vlasti ovde se licitira ko je i šta uradio, ko šta obećao, zbog čega nema stranih investitora, zašto su Slovenci odustali od pokretanja proizvodnje cveća. Hoće li Austrijanci u dogovoru sa državom krenuti da obnove zdanje započetog pa zaboravljenog hotela pored reke Banjštice, koji odavno predstavlja mastadonta iz vremena socijalizma.
– Malo ko ovde zna da je Malika Eminović, alijas Koštana iz dela Borisava Stankovića, ovde po kazni nakon proterivanja iz Vranja provela svoj život, donoseći sa svojom ličnom tragedijom i porodičnu tradiciju dobrih muzičara koji i danas sviraju trubu –podseća nas Sotirović. Borisav Stanković je bio čest gost banje u koju je dolazio fijakerom, a boravili su tu i pisac Radoje Domanović, profesor Ljuba Davidović. Sa svojom putujućom pozorišnom družinom predstave je igrao Perica Janković – Petre Prličko. Topla voda, priznata istorija kao da ovde nisu dovoljni da se napravi nekakav kopernikanski obrt, s obzirom na to da se banja nalazi na samom Koridoru 10, na putu Niš – Skoplje – Solun. Predgrađem Vranjske Banje prolazi magistralna pruga u kojoj je nekada svraćao i čuveni „Orijent ekspres“ iz romana Agate Kristi.
Za početak dovoljno je uložiti u jedan zatvoreni bazen. No, ostaje pitanje imaju li Banjčani snage za nešto što se zove početni iskorak od tapkanja u mestu, dok topla voda svakoga dana bespovratno otiče Banjšticom, koja se uliva u Južnu Moravu.
Ugostićemo kraljevsku porodicu
Namera nam je da i pre nego što obeležimo vek od poslednjeg boravka kralja Petra I Karađorđevića pozovemo kraljevsku porodicu da poseti Vranjsku Banju i našu bolnicu u kojoj se lečio prestolonaslednikov deda. Biće nam dragi gosti i promoteri aktuelnih kapaciteta sa kojima raspolažemo – kaže dr Zoran Milosavljević, direktor Bolnice za rehabilitaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
