Barikade u Sarajevu

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (05)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Tokom februara registrovano je 26 hiljada poskupljenja. Na tržištu je bilo približno 30 hiljada artikala. Proglas Demokratske stranke kojim se zahteva raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu i ostavka Slobodana Miloševića do kraja februara potpisalo je 325 hiljada građana.

*

Jezdimir Vasiljević, poznat kao Gazda Jezda, zakupio je za 570 miliona dolara sva četiri hotela na Svetom Stefanu. Dovodiće tamo, saopštava, vodeće svetske biznismene 12 meseci godišnje. Zaposlenima obećava 300 odsto veće plate. Osnovao je i kompaniju Er Jugoskandik, navodno već ima avion i desetak helikoptera. „Iza mene stoji 200 stranih firmi iz SAD, Švajcarske i Hongkonga, kao i MMF. Obaveze ću izmiriti u roku od pet godina“, izjavljuje Vasiljević i dodaje: „Moja firma je stvarno patriotska, jer nije, kao one društvene, iznela kapital na Kipar… Robu kupujem za dinare, a potom je prodam za devize i to mi donosi zaradu od 20 do 30 odsto“.

*

U Bosni i Hercegovini 29. februara i 1. marta održava se referendum o nezavisnosti i suverenosti republike. Poslanici srpske nacionalnosti pozvali su Srbe da bojkotuju glasanje. Tokom februara lideri tri naroda na sastancima u Sarajevu i Lisabonu, pod predsedavanjem specijalnog izaslanika EZ Žoze Kutiljera, postižu saglasnost da BiH ostane unutar postojećih granica i da bude zasnovana na nekoliko entiteta.

Od tri miliona i 253 hiljade birača na referendum je izašlo 64 odsto. U Bosanskom Grahovu i Drvaru lokalne vlasti zabranile su da se glasa. Prema zvaničnim rezultatima, protiv nezavisnosti glasalo je samo samo šest hiljada i trideset sedam birača, odnosno 0,29 odsto. Glasanje je proteklo u demokratskoj atmosferi. Rezultate ne osporavaju ni domaći političari ni strani posmatrači.

U centru Sarajeva, ispred pravoslavne crkve na Baščaršiji, 1. marta ubijen je Nikola Gardović, mladoženjin otac koji je nosio srpsku crkvenu zastavu na čelu svadbene povorke. Ranjen je njegov zet, pravoslavni sveštenik Radenko Mirović. Pucao je Ramiz Delalić, poznati kriminalac, koji će uskoro formirati dobrovoljačku brigadu u sastavu Armije BiH.

Nekoliko sati kasnije Sarajevo je blokirano. Na mnogim mestima postavljene su barikade koje čuvaju naoružani civili. Zaustavljen je gradski, međugradski i vazdušni saobraćaj. U većinu prodavnica nije stigao čak ni hleb. Barikade su podignute i u Goraždu, kod Foče, u Rogatici, Doboju, Rudom. Srpska demokratska stranka preuzela je studio TV Sarajevo u Banjaluci i saopštila da je bila primorana da postavi barikade, „jer je srpskom narodu u BiH dozlogrdilo“. Radovan Karadžić izjavljuje: „Pokušaćemo da zadržimo srpski narod da bude miran, ali to će biti teško“.

Stranka demokratske akcije (SDA) uzvraća: „Sinoć je u Sarajevu mučki ubijen dvadeset šesti Musliman u poslednjih pet meseci, osamnaestogodišnji Kenan Demirović. Nije ga ubio bratski srpski narod. Ubila ga je politika koja se nameće srpskom narodu i koja nije smišljena u BiH već u Beogradu, odakle se i vodi“.

Sarajevski profesor Zdravko Grebo piše: „Te noći doživeo sam da me na barikadama hapse i Srbi i Muslimani, da budem i na srpskim i na muslimanskim barikadama. Te barikade su poslednji dokaz da su ljudi koji trenutno nama vladaju neodgovorni, nekompetentni i, ako se sve i završi dobro, oni snose istorijsku odgovornost. Nisam uveren da su ti ljudi u stanju da bilo šta konstruktivno učine“. Stejt department upozorava rukovodstvo Srbije da snosi posebnu odgovornost za porast napetosti u BiH.

Jutel, televizija koja najviše smeta zvaničnom Beogradu i vođama bosanskih Srba, 3. marta sprečava krvoproliće. Voditelj Goran Milić ubedio je Karadžića i Izetbegovića da povuku s ulica svoje naoružane pristalice i da odu na hitan sastanak u Komandu Druge vojne oblasti. Tamo je iste večeri dogovoreno da se uklone barikade i da red i mir održavaju zajedničke vojno-policijske patrole. Dobri ljudi nadaju se da je moguće zaustaviti zlo. Nekoliko desetina hiljada njih dolazi na mirovni skup pred Skupštinom BiH pod nazivom „Mi smo Valter“.

Tokom četiri karnevalska dana u Rio de Žaneiru ubijena su 46 lica. Na barikadama u Bosni i Hercegovini u isto vreme poginula su tri, ranjeno je desetak lica. Ali, brazilsko ludovanje se završilo. Bosansko tek počinje.

U Beogradu opozicija 9. marta obeležava godišnjicu velikog protesta protiv režima. Režim je danima najavljivao da se pripremaju neredi. Borisav Jović u obraćanju mladim socijalistima na Čukarici ističe da opozicione stranke „uz pomoć svojih inostranih gazda žele da dođu na vlast. Mi nismo Rumunija, uz sebe imamo i JNA i policiju i narod i nećemo dozvoliti nasilno rušenje vlasti“. Miting na Svetosavskom platou prošao je bez incidenata. Učesnici su nosili cveće i sveće u čast poginulih u ratu. Govornici zahtevaju ostavku Miloševića, raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu i donošenje novog ustava, slobodu štampe, privredne promene, vraćanje državljanstva i imovine Karađorđevićima.

Nastavlja se