Foto:promoCentar za proučavanje etniciteta sproveo je istraživanje o etničkim razlikama u Srbiji, koje je pokazalo da se u Srbiji sprovode mere koje ne odgovaraju multetničkoj prirodi zemlje.
Goran Bašić direktor tog Centra rekao je da se Srbija svela na zbir etničkih zajednica koje imaju sve manje i manje prilika za međusobnu komunikaciju.
„Usvojeni su brojni zakoni i to je dobar znak. Međutim, iz rasprave o položaju nacionalnih manjina u Srbiji isključeni su svi, akademski krugovi i nevladine organizacije, koji nisu ili deo stranke na vlasti ili ne dolaze iz saveta nacionalnih manjina“.
Tokom sporovođenja istraživanja uočeno je i da na etničke distance u Srbiji utiču i globalne političke promene , tačnije populizam, koji je definisan kao proces koji od blagog nacionalizma, patriotizma, pravi opasan nacionalizam.
Milena Dragićević Šešić, sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu navela je da srpskom društvu interkulturalnost treba u praksi, jer je politika usmerena na to da ja Srbija zemlja srpskog naroda.
„Pravi interkulturalni dijalog zavisi od nas, od većine. Da li ćemo mi kao većina hteti da uđemo u dijalog zavisi od nas i na takav nas dijalog ništa ne može naterati“.
Prepreke za interkulturalizam u Srbiji treba tražiti i u teškom istorijskom nasleđu srpskog društva, ali i u nacionalizmu.
Kada je reč o nasleđu, istraživanje je pokazalo da su narodi koji žive na ovim prostorima proizašli iz dve paradigme, osmanske i austrougarske, kojima je zajednička osobina autoritarizam.
„Ako se govori o dobrom i lošem nacionalizmu, oba kocepta su doprinela da se razvije sistem i politička kultura u kojoj je različitost nepropustiva, a ne dozvoljava se ni interakcija etničkih zajednica. “
Istraživanje je pokazalo i da institucionalne prepreke postoje u nekim formulacijama u zakonima, odnosno potvrđuje tezu da je politički sistem većinski, odnosno nije prilagođen multietničkoj zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
