Kolika je moć BIA-e i kako se odnosi prema studentima?

Sagovornici u bili advokat Božo Prelević koji je nakon pada Miloševića bio ministar policije u prelaznoj vladi Srbije, i Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosni politiku.

Omer Karabeg: Da li se Bezbednosna informativna agencija, odnosno tajna policija, meša u politički život u Srbiji ili se isključivo bavi zaštitom bezbednosti države što je njen posao po zakonu?

Božo Prelević: Ne bismo mi živeli u ovakvoj zemlji kada bi se Bezbednosna informativna agencija bavila onim što piše u zakonu. Ne samo BIA, nego i druge obaveštajne službe pretežno se bave očuvanjem vlasti stranke koja je na vlasti.

Predrag Petrović: BIA se već dugi niz godina bavi pre svega zaštitom režima i ljudi bliskih vladajućoj partiji.

Omer Karabeg: Kako se BIA odnosi prema protestima studenata i građana?

Božo Prelević: BIA se prema njima ponaša onako kako vlast od nje traži – kao prema neprijatelju koga treba ne samo nadzirati, nego i gušiti i kompromitovati na razne načine, pre svega putem medija.

Predrag Petrović: BIA se odnosi prema studentima kao prema unutrašnjem neprijatelju.

Na svečanosti povodom Dana BIA-e u oktobru prošle godine emitovan je propagandni film u kome se o studentskom pokretu govori kao o destruktivnom elementu i ističe da je BIA zajedno sa predsednikom države uspela da spreči takozvanu obojenu revoluciju.

Dakle, sasvim je jasno da je studentski pokret neprijatelj broj 1 za ovaj režim.

Nemam iluziju da bi BIA bila još represivnija prema studentima da Srbija nije u Evropi i da nije okružena članicama Evropske unije i NATO pakta.

Božo Prelević: Ne mislim da su samo studenti meta Bezbednosne informativne službe, već i profesori i nastavnici, pa i zborovi građana, u stvari svi oni koji bi mogli da predstavljaju neku alternativu režimu.

Ovde je vrlo važno ubiti svaku alternativu – da li se radi o studentima, profesorima, nastavnicima, delovima crkve ili poljoprivrednicima.

Svi oni su meta Bezbednosno informativne agencije.

Postavlja se pitanje šta raditi sa vlašću koja je uverena da joj pripada država, koja misli da može da rasprodaje i rudna bogatstva, i vodu, i vazduh i koja može da otcepljuje delove teritorije.

Vlast ne bi to mogla da radi kad uz nju ne bi stajale paravojne kriminalne organizacije u čijem delovanju svoje prste imaju i obaveštajne službe.

To se može desiti samo u zemlji u kojoj vlast apsolutno kontroliše najveći deo medija i koja sada pokušava da kupi i ono malo nezavisnih medija i od njih napravi neke nove medijske kuće.

A mi smo već videli na šta to liči. Oni pokušavaju od njih da naprave Studio B, B92, Politiku, donekle NIN.

I, naravno, ključni faktor celog tog eksperimenta, kakav ne postoji u Evropi, a bogami teško i u Aziji, su finansije koje su stečene ne samo na ilegalan način, nego i nedozvoljenom prodajom javnih dobara.

Omer Karabeg: Bavi li se BIA prisluškivanjem građana?

Predrag Petrović: Naravno. U Bezbednosnoj informativnoj agenciji postoji monitoring centar koji poseduje uređaje za digitalni nadzor građana. Imaju i specijalni program za nadzor mobilnih telefona. Amnesty International je tvrdio da je BIA razvila saradnju i sa ruskim službama bezbednosti. Prilikom nadzora često se ne poštuje zakonski propis da mora da postoji sudski nalog za prisluškivanje.