Poletna biografija iziskuje emfatičnog biografa.
Tim pre što je slava junaka ostala netaknuta.
Američki istoriograf srednjeg veka, Robert E. Lerner, posvećuje knjigu Ernst Kantorovic. Biografija (Klett-Cotta, Študgart 2020) korifeju svoga faha – stručnjaku za srednji vek svetskog glasa – Ernstu Kantorovicu.
Ernst Kantorovic (1895-1963), jedan od nemačko-jevrejskih intelektualaca 20. veka o kome je veoma kontroverzno diskutovano, vodio je dramatičan život koji je dotakao mnoge velike događaje i mislioce svog vremena.
Kao istoričar srednjeg veka, čije ideje sežu duboko izvan sopstvenog domena, stekao je slavu dvema knjigama: biografijom cara Fridriha II (1927), kao i studijom koja se smatra klasikom, Dva kraljeva tela / The King’s Two Bodies (1957).
Kao sin velikog nemačkog fabrikanta likera, odrastao u Pozenu, Kantorovic je u Dva kraljeva tela Prvom svetskom ratu bio višestruko odlikovan, ali je, nakon jedne homoseksualne afere sa ljubavnikom komandirajućeg, bio ražalovan.
Posle rata učestvovao je u borbama protiv Poljske i u Berlinu protiv Spartakista.
U Vajmarskoj republici bio je vatreni nacionalista i privilegovani član u krugu pesnika Štefana Georgea.
Kao profesor u Frankfurtu, on je 1933. odvažno podigao svoj glas protiv režima i posle nasilnog emeritiranja uspostavio je kontakte sa Morisom Baurom, Isaijom Berlinom, Marion groficom Denhof i Albertom grofom fon Bernstorfom.
Za vreme novembarskog pogroma Kantorovic je kao Jevrejin za dlaku izbegao hapšenje bekstvom u Berkli.
Tamo je bio otpušten kada je 1950. odbio da potpiše antikomunističku zakletvu.
Kantorovic je dobio poziv od Institute for Advanced Study u Prinstonu, u kome je do smrti negovao prijateljstva, između ostalih i sa Ervinom Panofskim i Robertom Openhajmerom.
U ovoj biografiji Robert E. Lerner pripoveda životopis velikog intelektualca čiji su život i epoha bili fascinirajući, kao što je to bio i njegov naučni rad.
Iza etikete EKa, kako su ga samo najbliži zvali, krije se Ernst Kantorovic, jedan od najimpresivnijih intelektualaca 20. veka. Robert E. Lerner sabija u orahovu ljusku ono što nemačkog Jevrejina Ernsta Kantorovica suvislo karakteriše u hronološkoj sukcesiji kroz turbulentno stoleće.
Jedan rođak EKa bio je prvi uvoznik kalifornijskih vina u Evropi.
To što je EKa najproduktivniji deo svoje naučne karijere proveo u Berkliju, u Kaliforniji, i tamo se sa sve većim oduševljenjem interesovao za kalifornijska vina, kao da je bilo zatvaranje kruga.
Naravno da izlazak EKa iz Nemačke nije bio dobrovoljan.
Ipak je on ostao u SAD i nakon svršetka rata, našašavi svoje mesto u štedrom miljeu elitnih univerziteta.
Iz Berklija je početkom 1960-ih godina otišao na Prinston, gde je sasvim iznenadno i umro.
On je želeo da bude ostavljen na miru.
Iako se u svojim istraživanjima bavio religioznim ceremonijama bio je striktno protiv sahrane.
Kao što nas njegov biograf izveštava, on je želeo da njegova nećaka raspe njegov prah i pepeo u Karibiku.
Robert L. Lerner predstavlja čitaocima život Kantorovica ne samo kao inoportunog mislioca i biseksualnog čoveka slobodnog duha, već i kao delimično mizoginog svedržitelja.
Intelektualno ambiciozne žene je mrzeo iz dna duše.
Žene je voleo, posebno ako su bile privlačne, poticale iz poznatijih porodica i znale da vladaju intelektualnim smalltalk-om.
Očito mu se dopadalo da posmatra lepe žene ili, kako ga citira njegov biograf, da se divim njihovim lepim udovima.
U decembru 1939. pisao je Kantorovic Feliksu Franfurteru da mora da pripazi da se ne razvije u poligamistu, budući da je to jedino rešenje za profesora sa toliko izuzetno lepih i negovanih studentkinja“.
Svojim studentima je uzimao za zlo kad su stupali u brakove i rađali decu.
Njegov argument je bio jednoznačan: „Naučnik se ne ženi. Petrarka to nije učinio“.
Pet godina nakon odlaska na istočnu obalu, izašlo je Kantorovicevo remek-delo koje do danas u sebi sabija ogromnu sekundarnu literaturu – Dva kraljeva dela.
Reč je o ritualima i formama prezentacije moći u srednjem veku i nastanku moderne države.
Ta postulirana teza dotiče se Engleske u doba Tjudora, dakle u 16. veku.
Tamo su kraljevski juristi formulisali pravnu predstavu da su kraljevi profani i smrtni ljudi i istovremeno politički besmrtne persone.
Kantorovic je mislio: dostojanstvo kralja pod Tjudorima biva preveden Corpus politicum. Iz tog političkog tela kralja vodi direktan put u docniji parlament.
Ovo delo do danas inspiriše na nova tumačenja.
Reč je o poslednjem bestseleru istoriografske literature.
Poslednjih godina EKa je radio na mnogobrojnim specijalizovanim člancima.
O političkim prilikama svog vremena sudio je sa oporim cinizmom. Pobedu u drugom mandatu Ajzenhauera sa Ričardom Niksonom kao vice-predsednikom, u duhu svoje univerzalne erudicije, komentarisao je na sledeći način: „Taj takozvani general je najgluplji proizvod Amerike koja uzgaja krave. U odnosu na Ajzenhauera, ostali stanovnici Amerike su mudri filozofi“.
Šta li bi EKa rekao o Donaldu Trampu?
Ili bi zabezeknutost nadvladala reč i ostalo samo ćutanje?
Ukupno uzev ova biografija jednog od najznačajnijih istoričara 20. veka je mudro komponovana i elegantno napisana.
Kao takva ona će ostati zadugo merodavnom, kako zbog ogromnog istraživanja, tako i zbog širine i višestranosti izvora.
Autor Robert E. Lerner rođen je 1940. i sada je emeritirani profesor istorije na Northwestern University. Godine 1992/1993. bio je stipendista u Historischen Kolleg u Minhenu i dobitnik Max – Planck – Humboldt – Forschungspreis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
