Foto: FreeImages/ Pakura Ruslan (Ilustracija)Još od 2012. traju radovi vredni više od 63 miliona evra na izgradnji brane i veštačkog jezera. Stručnjaci ukazuju da je korišćenje podzemnih voda mnogo bolje rešenje za vodosnadbevanje u tom delu Srbije i upozoravaju na štetnost projekta po jednu od naših najčistijih reka.
Do gradilišta na kome je u toku izgradnja akumulacije i brane Svračkovo, udaljenog oko 10 kilometara od Arilja u zapadnoj Srbiji, stiže se odličnim asfaltiranim putem koji se retko viđa u srpskim selima.
Put je deo investicije vredne više od 7,4 milijarde dinara, oko 63 miliona evra, za izgradnju veštačkog jezera koje bi trebalo da obezbedi trajne zalihe pijaće vode za nešto više od 200 hiljada stanovnika Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca.
Ideja o izgradnji akumulacije Svračkovo seže u sedamdesete godine prošlog veka i deo je šireg plana koji je podrazumevao izgradnju oko trideset velikih, veštačkih jezera koja bi preko regionalnih sistema vodosnabdevanja trebalo da obezbede zalihe pijaće vode širom Srbije.
Istražni radovi i izrada glavnog projekta završeni su tokom 1997. godine, a zbog krize u zemlji ostaju zaboravljeni narednih deset godina. Ideju tokom 2008. godine aktuelizuje tadašnji ministar energetike Petar Škundrić.
Gradnja počinje 2012. godine, a prvobitnim ugovorom bilo je predviđeno da radovi budu završeni za pet godina, do 2017.
Međutim, ni četiri godine kasnije, posao još nije gotov. Novi rok za završetak radova je mart 2022. godine, kako pokazuju dokumenta. Međutim, direktor regionalnog vodoprivrednog preduzeća Rzav koje vodi ovaj projekat uverava da zbog svih problema na gradilištu posao ne može biti završen pre 2024. godine.
Najvidljiviji razlog usporavanja radova pojava je klizišta tokom 2015. godine, koje od tada dodatno poskupljuje posao.
Ugovor o izgradnji brane od 2011. do novembra 2020. menjan je čak 14 puta, a ukupna vrednost radova povećana je za 10 miliona evra.
Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao ukazuju da je koncept projekta zastareo i navode da u tom delu zapadne Srbije postoji daleko bolje rešenje za vodosnadbevanje gradova – podzemne vode.
Profesor Miomir Komatina, jedan od naših najcenjenijih hidrogeologa objasnio je da će buduće jezero, koje će biti dugačko devet kilometara, široko 600 metara, a duboko oko 54 metra, dovesti do trajnog uništenja reke i biljnog i životnjskog sveta u okolini.
Profesori Rudarsko-geološkog i Šumarskog fakulteta u Beogradu Petar Dokmanović i Zoran Nikić pre početka gradnje upozoravali su da je kao polazna osnova za izgradnju brane korišćena vodoprivredna strategija pisana tokom 70-ih godina prošlog veka u kojoj su predviđene količine pijaće vode predimenzionirane za današnje potrebe.
Većina mesta koje bi trebalo da opslužuje ova akumulacija trenutno nemaju većih problema sa nestašicom vode i restrikcijama. Ivan Lazić, direktor Javnog preduzeća Vodovod iz Gornjeg Milanovca, objašnjava da su prekidi u vodosnabdevanju retki i da se javljaju usled pucanja cevi i havarija.
Grad ne zavisi od Rzava, objašnjava Lazić, ali proširenje kapaciteta regionalnog sistema ipak vidi kao važnu stvar koja može da doprinese proširenju vodovodne mreže, posebno u planinskoj varošici Rudnik ispod istoimene planine.
Ceo tekst pročitajte na poratlu BIRN-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
