Bojan Vuletić: Reditelj "Porodice" 1Foto: Promo

U eri bindžovanja odavno nije bilo neke domaće serije koja je u isto vreme vezala za televizijske ekrane toliki broj ljudi, kao što to ovih dana čini „Porodica“ Bojana Vuletića.

Više miliona gledalaca prati iz večeri u večer ekranizaciju i umetničku interpretaciju događaja koji su se odigravali tokom tri dana pred samo hapšenje Slobodana Miloševića, i u tome ih ne sputava ni to što većina (ako ne i svi) već znaju šta će se sve dogoditi do kraja.

Isto tako, kako to obično biva sa gledanim a relevantnim programom, serija je postala i glavna tema rasprava i polarizacije već nakon prve epizode.

Pa se tako na društvenim mrežama osim o uspešnosti ili neuspešnosti glumačkih interpretacija, podeljeno govorio i o tome kakav će efekat imati serija, da li će rehabilitovati nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, kome će Milošević postati simpatičan, a kome Zoran Đinđić i njegova vlada antipatični.

I dok je za neke dovoljna rečenica Mire Marković: „Pogrešili smo 5. oktobra. Trebalo je da izvedemo tenkove na ulice i da ih sve pogazimo“, ili Svetlane Bojković kao osoba koja se nažalost može naći u verovatno svačijoj porodici, za druge je neophodan širi kontekst, koji bi detaljnije objasnio situaciju kojoj svedočimo na ekranu, na primer zašto Miloševića traži Hag ili zašto vlast nema nikakvu kontrolu nad ključnim institucijama.

Prema rečima autora serije, scenariste i reditelja Bojana Vuletića, namera nije ni bila da se nečije mišljenje promeni niti da se neko glorifikuje ili ponižava i osporava, već da se ispriča priča iz koje može da se nešto nauči kako se takve greške ne bi ponavljale.

„Moji studenti danas imaju 20 godina. Oni ne znaju kako izgleda Slobodan Milošević. Želeli smo da se stvari ne zaborave ali i da se ne relativizuju, i da se mladi ljudi animiraju da sami istražuju“, izjavio je više puta ovih dana Vuletić dodajući da su u fokusu serije emocije i odnosi, ali i pitanje šta je ljudsko u vladarima koje smo skloni da idealizujemo.

Rođen je 19. avgusta 1977. u Beogradu.

Diplomirao je režiju na FDU.

Kao reditelj debitovao je filmom „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“.

Njegovo naredno ostvarenje „Rekvijem za gospođu J.“ imalo je svetsku premijeru na Berlinskom festivalu i postalo jedan od najnagrađivanijih naslova domaće kinematografije poslednje decenije.

Iza sebe ima i niz kratkih i dokumentarnih filmova, dok je kao koscenarista najčešće sarađivao sa Stefanom Arsenijevićem. U produkciji B92 radio na je na dokumentarnom serijalu „Sav taj folk“, te dokumentarcu „Ćuruvija“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.