Bolji Čaves?

Izgleda da najnoviji Čavesov trijumf učvršćuje autoritarni i populistički model vlasti koji je uveo. Iako je ubedljivo pobedio, osvojivši 54,4 odsto glasova, njegova margina pobede nad rivalom Enrikeom Kaprilesom bila je mnogo manja nego 2006, kada je osvojio 63 odsto glasova. Posle tih izbora, možda poletan zbog ogromne podrške koju je dobio, predložio je produbljivanje svoje revolucije novim zakonima o organizaciji društva i ekonomije.

Ovi zakoni, koji su već usvojeni, ali nisu u potpunosti primenjeni, treba da budu katalizator za novi institucionalni aranžman koji je navodno utemeljen u direktnoj vezi vođe i naroda i izgradnjom demokratskih institucija. U međuvremenu, sva tela javne uprave, ali baš sva, sada slušaju Čavesa.

Imajući u vidu istoriju, vredno je ukazati da je Čaves u govoru koji je održao dan nakon pobede pozvao na koegzistenciju, dijalog, debatu i da svi zajedno rade za dobro Venecuele. Naglasio je da je narod glasao za njega i socijalizam. Ali je čestitao opoziciji što je prihvatila rezultat i obećao da će biti bolji predsednik nego ranije i da će od zvaničnika zahtevati veću efikasnost. Ali, Čaves je i ranije pravio slične ponude o saradnji, tako da će Venecuelanci morati da sačekaju i vide šta njihov predsednik još ima da kaže o svom budućem modelu vladanja čim prođe pobednička euforija.

Izbori su usledili nakon pamćenja vredne kampanje. Za razliku od Čavesa, čije je kretanje iz zdravstvenih razloga (boluje od raka) bilo ograničeno, Kapriles je posetio više od 300 gradova za tri meseca i sprovodio kampanju na ulicama i pred ogromnim masama u 24 regionalne prestonice. Mase koje su se okupljale na Kaprilesovim mitinzima dokaz su entuzijazma koji je on probudio, i povrh svega obnovljene nade opozicije da bi Čaves mogao da doživi poraz. Kapriles nije uspeo da ostvari taj cilj, ali se iznedrio kao nesporni lider opozicije. Činjenica da je 44,4 odsto građana poverenje ukazalo Kaprilesu predstavlja snagu venecuelanskog društva da pruža otpor Čavesovom autoritarnom projektu i njegovim zloupotrebama kada je reč o fakultetima, medijima i radnicima. Gotovo polovina zemlje usprotivila se nametnutom modelu. Očuvanje demokratskog sistema, doduše narušenog, omogućeno je naporima civilnog društva koje je pomoglo opoziciji da sakupi dva miliona glasova.

Okrugli sto za demokratsku uniju, koji se sastoji od većine partija u Venecueli, sada mora da ujedini opoziciju, organizuje se i aktivno učestvuje u izborima za guvernere i gradonačelnike u decembru, te da deluje kao politički lider u odbranu demokratije i vladavine prava. Opozicione snage sada imaju Kaprilesa za nacionalnog lidera, koji im je ranije nedostajao.

Mnoge interesuje kakav bi uticaj novi Čavesov mandat mogao da ima na spoljnu politiku Venecuele, što je posao u kojem je on naročito aktivan. Čvrsti savezi s Kubom i populističkim vladama Bolivije, Ekvadora i Nikaragve su konsolidovani – sve one, kao i argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kirhner, najverovatnije će u različitoj meri imati korist od Čavesove pobede, ali ne onoliko koliko bi bile oštećene da je predsednik bio poražen.

Venecuela će i dalje učestvovati u radu svih regionalnih organizacija, nastojeći da ostvari svoj cilj u vezi sa regionalnom integracijom i isključenjem Sjedinjenih Država i Kanade. Kao rezultat toga, odnosi sa SAD će verovatno i dalje biti zategnuti, mada je Čaves nedavno izjavio da bi voleo da poboljša veze sa Vašingtonom ako Obama bude reizabran, što je iznenađujući obrt, s obzirom da je jednog američkog ambasadora prognao, a drugog odbacio.

Autor je psiholog i bivši dekan na Fakultetu društvenih nauka i obrazovanja Venecuele