Predstavnici državnih i privatnih fakulteta slažu se da bi trebalo propisati strože kriterijume za rad visokoškolskih ustanova koje školuju buduće pravnike, lekare i nastavnike, ali različito tumače ovu inicijativu Konferencije državnih pravnih fakulteta. Naime, privatnici u tome vidi pokušaj da se budući studenti usmere ka državnim fakultetima, pre svega pravnim, jer medicina i pedagogija nemaju konkurenciju u privatnom sektoru.
Podsetimo, predstavnici državnih pravnih fakulteta smatraju da je potrebno pooštriti kriterijume za obrazovanje kadrova u profesijama od posebnog društvenog značaja, poput lekara, sudija, tužilaca, advokata i nastavnika, kako bi te poslove obavljali stručnjaci sa adekvatnim i ujednačenim visokoškolskim obrazovanje, bez obzira na vlasničku strukturu fakulteta na kojima se školuju.
Prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu Nada Kovačević kaže za Danas da država treba da štiti svoje stanovništvo i podseća da se svuda u Evropi na ovaj način posmatraju takozvane regulisane profesije koje su od značaja za određenu zemlju.
– Ta priča je zasnovana na ekonomskom interesu jer su državni pravni fakulteti uvek gledali konkurenciju u privatnim koji im odvlači samofinansirajuće studente, a koji su im donosili dodatni profit. Vidim da su odustali od prvobitne ideje da u državnoj službi mogu da se zaposle samo diplomci državnih fakulteta, jer u toj konferenciji sede pravnici kojima je jasno da je po Ustavu i zakonu zabranjena diskriminacija po obliku svojine – kaže za Danas Zlatko Stefanović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
On dodaje da „niko nema ništa protiv kvaliteta“ i da se fakultet na čijem je čelu za to zalaže od osnivanja, ilustrujući to podatkom da 90 odsto diplomaca Pravnog fakulteta Univerziteta Union položi pravosudni ispit „koji organizuje država, a ne privatni fakulteti“.
On kaže da ovo nije prvi put da državni pravni fakulteti ovakvu inicijativu pokreću uoči upisnog roka ne bi li studenti odvratili od privatnih visokoškolskih ustanova, te da je to „uvođenje diskriminacije na mala vrata“. Na to ukazuje deo iz saopštenja Konferencije državnih pravnih fakulteta u kome se ističe da bi „prilikom propisivanja posebnih uslova, potrebno imati u vidu da je država osnivač određenog broja visokoškolskih ustanova u pomenutim oblastima, da više decenija kontroliše njihov rad kroz učešće u organima upravljanja, utvrđivanje broja nastavnika, saradnika i studenata, praćenje uslova i kontinuiteta obrazovnog procesa, čime neposredno utiče i na kvalitet studija“.
Stefanović ne veruje da će država doneti bilo kakav propis koji će praviti razliku po obliku svojine, jer bi, kako kaže, to bilo isto kao diskriminacija po polu ili rasi.
Jednaki aršini za sve
– Jesmo za kvalitet, ali po jednakim aršinima. Kvalitet treba da je u interesu svih, jer niko ne želi da svoju budućnost ostavi u rukama neznalica. Smatram da treba voditi računa o profesijama kao što su pravo, medicina i neke tehničke struke. Ne bih imao ništa protiv da kao u Nemačkoj država organizuje poseban završni ispit za neke struke, ali da bude jednak za sve. Pitanje kvaliteta je pitanje jednakog i nepristrasnog ocenjivanja, ističe dekan Zlatko Stefanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
