Borbe na sovjetsko-finskom frontu

Roj Medvedev i Žores Medvedev: NEPOZNATI STALJIN (3)

Poslednjih nekoliko godina u Rusiji je objavljeno mnogo novih dokumenata i materijala o Staljinu i njegovoj epohi. Pojavila su se i nova istraživanja o Staljinu i staljinizmu. Interesovanje za te teme u ruskom društvu ostaje veliko. Sve je to podstaklo autore Žoresa i Roja Medvedeva da nastave svoj rad i da u njemu dotaknu nove važne teme vezane za kontroverznu ličnost i njen rad. Odlomke iz knjige objavljujemo uz saglasnost izdavača NNK International.

Staljin je dočekao Valedinskog kao starog druga i pitao ga o radu nedavno formiranog Svesaveznog instituta za eksperimentalnu medicinu (VIEM). Napomenuo je da se naučnici tog instituta „mnogo bave teorijom, malo mare za praksu i ne bave se problemom produženja životnog veka“. Nešto posle te zamerke, koja je preneta rukovodstvu VIEM, problem produženja životnog veka postao je prioritet u istraživanjima sovjetske medicine. Profesor Aleksandar Bogomoljec, direktor Instituta fiziologije u Kijevu, osnovao je 1937. godine stalnu ekspediciju pri Akademiji nauka Ukrajinske SSR za istraživanje jedinstvenog fenomena dugovečnosti u Abhaziji i Gruziji. Staljin je verovao u legende da Kavkasci žive posebno dugo zahvaljujući planinskoj klimi, tome što piju otopljenu ledničku vodu i osobenosti svoje ishrane bogate mesom, mlečnim proizvodima, povrćem i voćem, ali siromašne hlebom i pecivima. „Živu“ vodu ledničkih potoka redovno su dopremali Staljinu u Moskvu. On je smatrao da isparenja drveta poboljšavaju kvalitet vazduha. Zato su sve sobe u kojima je Staljin živeo i radio, i u Kremlju, i u dačama, bile obložene drvetom i nisu farbane. U dači u Kuncevu, kod Moskve, i u njegovim drugim dačama imao je rusku banju s parnim kupatilom i rusku peć. Bez obzira na centralno grejanje, zimi su se često palili kamini. Kada bi osetio bol u zglobovima ili mišićima Staljin se peo da poleži na ruskoj peći. Tu naviku je sačuvao do kraja života.

Valedinski je poslednji put pregledao Staljina 13. februara 1940. godine, opet zbog infekcije grla. Staljin je imao povišenu temperaturu, ali je radio. Upravo tih dana vodile su se žestoke borbe na sovjetsko-finskom frontu. Na Staljinovom radnom stolu ležala je raširena karta Finske. On je upoznao lekare s tokom vojnih dejstava i, udarivši olovkom po stolu, rekao: „Ovih dana ćemo osvojiti Viborg.“ Međutim, Viborg je osvojen tek za mesec dana. Profesor I. V. Valedinski je 1944. godine prešao da radi u podmoskovskom vladinom sanatorijumu „Barviha“, gde je postao glavni lekar. Za Staljinovog ličnog lekara, takođe po njegovom izboru, imenovan je profesor Vladimir Nikitovič Vinogradov, specijalista za kardiovaskularne bolesti. To je imalo veze s novim problemima sa Staljinovim zdravljem. Kod njega su se pojavili simptomi hipertonije i arterioskleroze.

Staljin je, kao što je poznato, radio u Kremlju, uglavnom naveče i često do duboko u noć. Kad bi došao u Kremlj prvo bi pregledao i potpisivao dokumente, a onda održavao razna savetovanja i sednice. Svakog dana Staljinov kabinet posećivalo je od pet-šest do 20-22 osobe. Već dosta iza ponoći, katkad posle gledanja filma, Staljin je odlazio u „najbližu“ daču u Kuncevo, gde bi posle obilne večere legao da spava u tri-četiri ujutro. U krevetu bi prelistavao neke knjige iz svoje biblioteke. Ustajao je između 10 i 11 ujutro. Posle lakog doručka radio je s papirima, rešavao neke probleme telefonom i razgovarao sa posetiocima pozvanim u daču. Takav režim razvijao se postepeno. Dvadesetih godina Staljin se pojavljivao u svom kabinetu u Kremlju već ujutro, tim pre što mu je stan bio blizu. U daču je sa porodicom odlazio samo leti. Posle ručka voleo je, kao i svi južnjaci, da dremne. Zatim bi nastavljao prijem u kabinetu u Kremlju, završavajući rad oko sedam-osam naveče. U to vreme Staljin je imao normalnu porodicu, dvojicu sinova i kćer i to je mahom uticalo da vodi normalan život.

Nastavlja se