Branka, Bosa i Vera: O prvim ženama kontrolorkama letenja kod nas

Naime, 1967. godine školovanje za kontrolu letenja završile su, sa još trojicom kolega u klasi, dve mlade žene iz tadašnje Savezne uprave za civilnu vazdušnu plovidbu (SUCVP), Branka i Bosiljka. Branka je tada bila profesorka engleskog jezika, a kasnije i načelnica Školskog centra SUCVP; radila je u struci skoro pedeset godina. Bosiljka je u to doba bila pravnica prvog stepena; kasnije je radila kao kontrolor letenja, a penzionisana je 1990. godine. One su ujedno i prve ženske osobe školovane za struku kontrolora letenja u našoj zemlji.

Branka je ispit za dozvolu položila na aerodromskom tornju Aerodroma Beograd i tako postala „prvi ženski glas“ na beogradskom tornju. Bosa je postala prva žena – proceduralni kontrolor letenja u Oblasnoj kontroli letenja Beograd. U narednih nekoliko godina nije bilo školovanja devojaka za ovaj poziv, sve dok u Školski centar nije došla Vera Prica, inženjerka sa završenom Višom zrakoplovnom školom u Zagrebu, a u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka i ona završila školovanje za kontrolora letenja. Do kraja sedamdesetih godina već je ustaljena praksa da se bez razlike, i mladići i devojke školuju za ovaj poziv.

Inače, početkom pedesetih godina dvadesetog veka, diplome (višeg i visokog obrazovanja) je imalo 0,3 % žena od popisanih pripadnica ženske populacije. Deset godina kasnije, udeo žena koje su završile fakultete, visoke i više škole i dalje je bio mali.

Brojka nije premašila ni 1 %! Ovaj procenat je u narednih trideset godina porastao na 3,3 % žena sa višim i 4,5 % sa visokim obrazovanjem. Završetkom dvadesetog veka, udeo žena i muškaraca u pogledu studiranja, izjednačen je. I kao što je Bosa sa početka priče rekla, žena u socijalizmu je ravnopravna. Na našim prostorima je do kraja veka postignuta ravnopravnost u tom smislu, kao i „feminizacija pojedinih obrazovnih profila“, a socijalizam je otišao u istoriju.

Branka i Bosiljka, s pravom može se reći, bile su i ostale emancipovane. U deceniji kada su se zaposlile sa svojim kvalifikacijama, spadale su po procentu zastupljenosti među svim zaposlenim osobama u najmanje brojnu grupu žena. Među zaposlenim građanima SFRJ žene sa višim obrazovanjem bile su najmanje zastupljene.

Ne samo zato što su prve tri žene kontrolori letenja kod nas, sve tri moje koleginice su i bez toga – sjajne! Dinamične, otvorene, srdačne i još uvek raspoložene da pruže doprinos svojoj struci. Ostvarile su svoja prava na obrazovanje i rad, a u pojedinim periodima iskazale su se i svojim menadžerskim sposobnostima, što je i danas na našim prostorima ređe viđeno.