Brankica Janković: Čak 37 odsto građana ne žele da izbeglice žive u Srbiji

Janković je navela da je veliki zadatak medija da se u javnosti objasni razlika između termina izbeglica i migrant.

– Kod nas se pojam migrant “odomaćio” kao termin za izbeglice i sve ljude u pokretu, a postoji velika razlika u njihovom pravnom status kao i uzrocima njihvih putovanja. Ovakvo pogrešno korišćenje termina ne doprinosi razumevanju migracija i izbeglištva kao različitih pojmova, objasnila je Janković.

Sasika Salzmann, zamenica ambasadora Švajcarske pohvalila je odnos koji postoji između vladinih i nevladinih organa u Srbiji kada su u pitanju rešavanja problema sa migrantima i izbeglicama i pozvala sve medije da koriste priručnike za izveštavanje o ovim temama, kako bi ona bila terminološki tačna.

Ljubinka Mitrović, predstavnica UNHCR-a u Srbiji iznela je informaciju da je ove godine dostignut najveći broj prinudnog raseljavanja ljudi još od Drugog svetskog rata, odnosno 103 miliona ljudi.

– Izbeglice za razliku od migranata nemaju mogućnost izbora i to bi sve države trebalo da prepoznaju. Većina izbeglica u našoj državi ne smatraju Srbiju njihovim trajnim mestom boravišta. Za naše medije je takođe važno da prestanu da izveštavaju o izbeglicama kao o ljudima koji žele konstantu pomoć i koji muče muke jer veliki broj njih izuzetno jako i hrabro. Oni imaju kapacitet i talente od kojih srpsko društvo može da dobije mnogo ako se otvori ka ovim ljudima, rekla je Mitrović.

Marko Milanković, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS rekao je da se oko 77 odsto građana informiše o izbeglicama preko televizije, 23 odsto građana preko štampanih medija, a da dve trećine svih građana traži informacije i na društvenim mrežama. Još jedan podatak koji je izneo jeste da je 42 odsto građana u 2020. godini imalo negativno mišljenje o izbeglicama.

Nikola Kovačević, iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS smatra da Srbija nema nužno ksenofobično društvo, već da građani bivaju izloženi morem dezinformacija i propagande.

– Mediji se primarno fokusiraju na to da li je bezbednost naših građana ugrožena od strane migranata ili izbeglica, a zaobilaze uzroke ovakvih situacija i pozadinu ovih ljudi. Veoma se često govori ilegalne migracije ili migransta kriza, a pravilno je nazvati ih izbeglicama i izbegličkom krizom. U politici veoma lako možete prepoznati populiste upravo ako poslušate njihove govore o izbeglicama i čujete ih kako ih nazivaju migrantima.

Veselin Kljajić, profesor na Fakultetu političkih nauka rekao je da ovakva vrsta izveštavanja nije strana ni u susednim državama, poput Austrije i Mađarske, gde su mnogobrojni tekstovi dehumanizovali i depersonalizovali izbeglice i doveli do negativnih emocija publike koja potom razvija ksenofobične stavove prema izbeglicama.

Vanja Đurić, novinarka N1, iznela je stav da novinari koji nisu stručni za ove teme su u obavezi da pričaju sa ljudima i citiraju stručnjake koji imaju korektne stavove o migrantima i izbeglicama.

– Nekada primećujem da u tekstovima sagovornici prvo iskoriste termin izbeglica, a potom migrant. Mediji godinama propuštaju priliku da se ovim ljudima da pravo lice kako bi i oni ispričali svoju stranu priče. Kada uporedimo kako se izveštava o ljudima koji nam dolaze iz Ukrajine ili Bosne, za njih se nikada ne koristi reč migranti, verovatno što su oni u našim očima beli i hrišćani i samim tim nešto poznato.

Ana Manojlović, novinarka RTS-a podelila je svoje iskustvo kao izbeglica iz Mostara tokom devedesetih godina i objasnila da mediji treba da snose odgovornost jer se nisu dovoljno pripremi za poslednji talas izbeglica i tada kršili najviše novinarskih kodeksa.

Gordana Novaković, iz Saveta za štampu rekla da su nevladine organizacije u početnom periodu ponosile mnogo više prijava o neetičkom izveštavanju o izbeglicama nego što se to dešava sada.

– Neophodno je prinositi žalbe i na komentare čitalaca. Najgori momenat mržnje se seli iz teksta u komentare, jer je to često nešto što sam novinar ne sme da kaže, ali motiviše svoju publiku da to napiše u komentarima. Redakcije su uvek odgovorne za sve komentare.

Novaković je kao primer takođe navela kolumnu autorke Danasa, za koju se redakcija izvinila, a koja je pisala o razlici u odevanju između žena izbeglica i građankama Srbije gde se, kako Novaković objašnjava, iznosi stav “mi i oni”.

Na konferenciji je predstavljen priručnik „Promeni priču“ o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila namenjen novinarima i novinarkama, ali i svim pružaocima usluga ovoj društvenoj grupi. Priručnik je napisala Tamara Vlaškalin i pripremio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske.