Brod koji skuplja prašinu umesto da istražuje 1Foto: Milenko Jovanović privatna arhiva

Brod Argus, jedinstvena ploveća laboratorija koju je Srbija 2003. godine dobila od Nemačke i dalje ne vrši svoju funkciju, kontrolu kvaliteta rečne vode i sedimenta Dunava i pritoka.

Po njegovom dolasku u Srbiju, uz puno energije i entuzijazma vršena su maršutna merenja (na nacionalnom i međunarodnom nivou), a u njegovoj laboratoriji vršena važna istraživanja nivoa zagađenja reke uključujući I hidrobiološka.

Brod je opremljen i za podvodna istraživanja.

Posle više godina neodržavanja i više od decenije nekorišćenja, pre tri godine je ponovo osposobljen za namenu zbog koje je konstruisan i doniran Srbiji, ali očigledno je procenjeno da takva istraživanja nama nisu potrebna jer smo prevazišli potrebu razvijenih evropskih zemalja da se bave analizom stanja i zaštitom vodnih resursa.

Za mnoge međunarodne projekte, posebno vezane sa ICPDR (međunarodna konvencija za zaštitu Dunava) Argus je neophodan subjekat.

Takođe je važno znati da bi bio od nesagledivog značaja za stručno osposobljavanje mladih stručnjaka i hidrobiologa.

Ali o tome treba da odluče stručni timovi, a ne sadašnji nekvalifikovani donosioci odluka.

Do tada će biti usidren i potpuno beskoristan stručnjacima i građanima, kao što su i političke parole o navodnoj brizi o životnoj sredini beskorisne i besmislene.

No i njegovo postojanje u stručnoj hibernaciji je problematično, jer je realno da će brod ostati bez pristana.

Nakon sto je Rečna flotila Vojske Srbije otkazala pristan brodu Argus 2018. godine, resorno ministarstvo rentiralo je pristan za brod kod Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB).

S obzirom da je JRB u procesu privatizacije i da može biti prodat, brod Argus bi time ostao bez pristana.

U tom slučaju se ne bi znalo šta sa brodom, a kako ne može čarolijom da nestane što bi bio jedini način da se onemogući podsećanje javnosti da je taj brod jedan od alata za borbu sa problemom zagađenja površinskih voda u Srbiji.

Treba znati da je u vreme kada je sagrađen, 1972. godine, Argus bio najopremljenija ploveća laboratorija koju su koristili nemački istraživači kako bi ispitivali kvalitet vode, stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci Rajni. Kad su obezbedile novi brod, Argus 2, vlasti u Pokrajini Hesen su ponudile Argus na poklon nekom ko će realno imati veliku korist od broda.

Nakon velike borbe među podunavskim zemljama za ovu izuzetno vrednu donaciju, a nakon velikog diplomatskog angažovanja premijera Zorana Đinđića Argus je doplovio Dunavom u Beograd.

Argus je dug 33 metra, pokreću ga dva pogonska motora, poseduje i dva agregata za struju kako bi imao punu autonomiju i neprekidnost funkcionisanja laboratorije.

Uzorci vode se uzimaju pomoću tri pumpe i preko integrisanog sistema cevi dovode do brodske laboratorije, kompletno opremljene za hemijska, fizičko-hemijska i biološka ispitivanja.

Na pramcu broda je hidraulični teleskopski kran kojim se uzorkuje sediment sa dna reke, a na krmenom delu nalazi se centrifuga za uzorkovanje suspendovanog nanosa. Osim posade na brodu istovremeno može raditi 12 istraživača.

Ne treba zaboraviti da je prvobitna posada broda i dalje brine o njegovoj ispravnosti i bezbednosti, a spremna je da u najkraćem roku pokrene brod u cilju njegove reaktivacije za dobrobit građana Srbije.

Prvi program monitoringa statusa vodnih tela površinskih voda u Srbiji, koji je usklađen sa zahtevima Okvirne direktive o vodi (ODV) Evropske unije , započeo je 2012. godine, a prvi izveštaj o statusu vodnih tela površinskih voda Srbije za period 2012-2014. objavljen je u publikaciji Status površinskih voda Srbije, analize i elementi za projektovanje monitoringa (Agencija za zaštitu životne sredine, 2015).

Sledeći izveštaj o statusu površinskih voda za period 2012-2016. objavljen je u publikaciji Status površinskih voda Srbije, smernice za razvoj monitoringa u okviru planova upravljanja rečnim slivovima (Agencija za zaštitu životne sredine, 2018).

Najnoviji izveštaj predstavljen je u publikaciji Status površinskih voda Srbije, period 2017?2019. (Agencija za zaštitu životne sredine, 2021).

Elementi kvaliteta za ocenu ekološkog statusa/potencijala, za svaku kategoriju površinske vode (reke, jezera, brakične (mešovite) vode i priobalne morske vode), podeljeni su u tri grupe: (1) biološki elementi (fitoplankton, fitobentos, vodeni makrobeskičmenjaci, makrofite i ribe), (2) hidromorfološki elementi koji podržavaju biološke elemente (hidrološki režim, kontinuiranost rečnog toka i morfološki uslovi) i (3) fizičko-hemijski i hemijski elementi koji podržavaju biološke elemente (opšti fizičko-hemijski elementi kvaliteta i specifične neprioritetne zagađujuće supstance koje se ispuštaju u vodno telo u značajnim zapreminama).

Za procenu hemijskog statusa vodnog tela koriste se ekološki standardi kvaliteta – EQS (Environmental Quality Standards). Hemijski status površinskih voda se određuje u odnosu na granične vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci, što su eufemizmi za opasne i štetne (otrovne) supstance. Hemijski status vodnog tela ocenjuje se kao „postignut dobar status“ kada nije prekoračena ni jedna propisana granična vrednost, ili „nije postignut dobar status“ u slučaju kada je prekoračena makar jedna propisana granična vrednost.

„Dobar status“ vodnog tela površinskih voda ostvaren je kada su oba njegova statusa, ekološki i hemijski, ocenjeni najmanje kao „dobar“. ODV poseban značaj pridaje biološkim elementima kvaliteta u proceni ekološkog statusa.

Na teritoriji Republike Srbije utvrđeno je ukupno 498 vodnih tela površinskih voda. Od toga 493 (99%) razvrstano je u vodotoke, dok je 5 (1%) razvrstano u jezera.

Vodna tela površinskih voda na vodotocima grupisana su u tri kategorije: reke (69%), značajno izmenjena vodna tela (28%) i veštačka vodna tela (3%). Prema definiciji ODV (član 2): reka je vodno telo kopnene vode koje najvećim delom teče po površini zemlje, ali može teći podzemno na jednom delu svoga toka; veštačko vodno telo je vodno telo površinske vode stvoreno ljudskom aktivnošću (kanali); značajno izmenjeno vodno telo je vodno telo površinske vode koje je, kao rezultat fizičkih izmena usled ljudskih aktivnosti, bitno izmenjeno po svojim karakteristikama (akumulacije, regulisana korita, itd) i jezero je vodno telo stajaće kopnene površinske vode.

Procenat obuhvaćenosti vodnih tela monitoringom statusa i prostorna neravnomernost realizacije monitoringa uslovljeni su izborom vodnih tela na prostorima sa najintenzivnijim antropogenim aktivnostima, koje imaju uticaj na životnu sredinu (broja stanovnika, industrijska proizvodnja, količine ispuštenih otpadnih voda iz kanalizacionih sistema, značajna difuzna zagađenja, prekogranični uticaji).

U periodu 2012-2019. monitoringom statusa obuhvaćeno je ukupno 260 vodnih tela površinskih voda.

Od ukupnog broja vodnih tela površinskih voda njih 3% nalazi se u dobrom ekološkom statusu, najveći broj vodnih tela ima umeren ekološki status 20%, slab ekološki status utvrđen je kod 19%, a loš ekološki status kod 10% vodnih tela.

Nisu konstatovana vodna tela koja imaju odličan ekološki status. Broj vodnih tela koja u ovom periodu nisu bila obuhvaćena monitoringom je 48%.

Što se tiče rezultata hemijskog statusa površinskih voda u ovom periodu – 33% vodnih tela ima dobar hemijski status, 16% nema, a 51% nije bio obuhvaćen monitoringom.

U periodu 2017-2019. monitoring za ocenu ekološkog statusa/potencijala površinskih voda izvršen je na samo 24% vodnih tela – 2% dobar, 8% umeren, 9% slab i 5% loš, dok za 76% nije rađen.

U navedenom periodu monitoring za ocenu hemijskog statusa obavljen je na 22% vodnih tela – po 11% postignut dobar status i nije postignut dobar status, dok čak 78% nije obuhvaćen monitoringom.

Na osnovu navedenog, može se zaključiti da je samo 3% vodnih tela površinskih voda Srbije u periodu 2012-2019. ima potvrđen „dobar status“ prema zahtevu ODV (oba statusa, ekološki i hemijski, ocenjeni kao najmanje „dobar“), dok je za period 2017-2019. rezultat još gori – samo 2% vodnih tela.

To nedvosmisleno znači da Republika Srbija ima akutan problem sa kvalitetom površinskih voda i da je potreban (nažalost, daleko od dovoljnog) uslov boljeg upravljanja vodnim resursima da značajno unapredi monitoring u toj oblasti, čime bi sa vrlo česte deklarativne podrške zaštiti životne sredine (od koje nema praktične koristi) prešla na konkretne mere, aktivnosti i ulaganja koja će značiti konkretnu posvećenost izuzetno važnoj temi.

U tom smislu se rešavanje pitanja budućeg održavanja i korišćenja broda Argus, jedinstvene ploveće laboratorije nameće kao hitan, neodložan zadatak.

Autori su članovi Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Brod koji skuplja prašinu umesto da istražuje”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.