Brzi test pozitivan na drogu, krvni negativan: Slučaj advokata Aleksića otvorio pitanje pouzdanosti testova

Na primer, ukoliko vozač automobila, prilikom saobraćajne kontrole, bude pozitivan na test, sud ovaj rezultat uzima kao verodostojan i koristi se kao dokaz u postupku, koji uglavnom rezultira osuđujućim presudama.

Testiranje vozača iz krvnog uzorka se u ovoj situaciji radi samo na njegov zahtev, a obavezna analiza iz krvi se radi samo ukoliko je prilikom vožnje vozač izvršio neko krivično delo ili je izazvao saobraćajnu nesreću.

Aleksiću je brzi test rađen u policijskoj stanici, nekoliko sati nakon hapšenja, a uzorak krvi mu je uzet takođe u stanici i u približno isto vreme kada je testiran, s tim da je za rezultate iz krvi bilo potrebno nekoliko dana da budu gotovi.

Nakon što su stigli rezultati, oglasio se Aleksićev zastupnik, navodeći da njegov klijent na testu rađenom na krvnom uzorku nije bio pozitivan ni na jednu opojnu drogu, niti je drogu ikada konzumirao, ocenivši da je jedino takav test verodostojan, a da je sve ostalo što je objavljeno u medijima na bazi spekulacija.

Dr Vera Lukić: U određenim slučajevima je moguće da brzi test bude lažno pozitivan

Dr Vera Lukić, spec. toksikološke hemije, zaposlena u toksikološkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, za Danas objašnjava da je u određenim situacijama moguće da brzi droga-test pokaže lažno pozitivan rezultat na amfetamin, odnosno da osoba bude pozitivna na droga-testu, a da prilikom analize krvi bude negativna.

„Moguće je da se takve stvari dogode. Ako govorimo o amfetaminu, onda se takve situacije dešavaju ukoliko je testirana osoba pre testiranja konzumirala lekove koji u sebi sadrže efedrin ili pseudoefedrin“, kaže Lukić.

Ona objašnjava da se ova jedinjenja mogu naći u nekim lekovima protiv prehlade ili kapima za nos.

„Brzi droga-testovi koji kao uzorak koriste pljuvačku ili urin mogu te supstance u lekovima prepoznati kao amfetamin, tj. test može da da lažno pozitivan rezultat na amfetamine. Zbog toga se radi tzv. potvrdna analiza drugim instrumentalnim tehnikama, gasnom ili tečnom hromatografijom sa masenom spektrometrijom. Najčešće se u te svrhe uzimaju uzorci krvi“, napominje.

Lukić kaže da bi laboratorijski nalaz, bez obzira na to da li se radi zbog pronalaska određene supstance, trebalo da sadrži podatak i da li je neka druga supstanca pronađena u krvi, kao što je, na primer, efedrin.

Naglašava i da se na njenom institutu uzorci čuvaju od šest meseci do godinu dana nakon uzorkovanja.

„To se radi kako bi bilo moguće da se, na zahtev nekog organa koji je naložio testiranje, ponovi analiza uzorka ili da se DNK analizom utvrdi da li testirani uzorak zaista pripada osobi koja je testirana. Nadležni organ takođe može da zahteva da se uzorak ustupi i nekoj drugoj ustanovi koja bi ponovila toksikološke analize“, ističe  Lukić.

Podsetimo, Danas je nakon hapšenja Aleksića objavio da je advokat na brzom droga-testu bio pozitivan na amfetamin.

Prema navodima službene beleške u koju smo imali uvid, uhapšeni advokat je testiran 5. aprila u 22h testiran na psihoaktivne stupstance po nalogu dežurnog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva Đukić Dragane.

U belešci je navedeno da je Aleksić testiran brzim test uređajem „Multi-Drug 6 Drugs Rapid Test“ čiji je rok važenja do 2026. godine, te da je nakon testiranja test pokazao da je advokat pozitivan na amfetamin i benzodiazepam.