"Budućnost pandemije korona virusa će odrediti dva ključna elementa": Stručnjak za imunizaciju objašnjava dosadašnje efekte vakcinacije 1Foto: FoNet/Božana Pavlica

Kovid 19 vakcinacija je najveći poduhvat u istoriji imunizacije i u svetu i kod nas, i kao takva ona će odrediti odnos stanovništva prema vakcinaciji uopšte.

Pošto je kovid vakcinacija u Srbiji stala na nekih 50 odsto stanovništva – znači ni tamo ni ovamo – možemo očekivati da će se to stanje preneti i na rutinsku vakcinaciju. Zato se postavlja pitanje kako da prekinemo spiralu u kojoj smo se našli, odnosno na koji način da se građani, zdravstveni radnici i vlast jednom zauvek dogovore da vakcinacija treba da bude jedan od naših prioriteta i kako bi obuhvat imunizacijom bio jednak ili bar blizu ranije definisanih ciljeva, kaže za Danas dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije i jedan od vodećih domaćih stručnjaka za pitanje imunizacije, koji je do sada sarađivao sa brojnim međunarodnim organizacijama na pitanjima povezanim sa vakcinacijom.

U razgovoru za Danas dr Popović podseća na porazne podatke koji se tiču procenta dece koja su tokom prethodne dve godine primila neku od obaveznih vakcina. Posebno je alarmantna situacija sa MMR vakcinama (protiv morbila, zaušaka i rubele), za koje je obuhvat drastično pao.

– Zvanične podatke za 2021. godinu nemamo, ali nezvanično, na nivou Srbije obuhvat MMR-om je 80 odsto, što je daleko ispod cilja od 95 procenata vakcinisane dece, kojim se stvara kolektivni bedem i sprečava se epidemija morbila. Pritom, postoje sredine koje su daleko ispod ovog republičkog nivoa. U Novom Sadu obuhvat MMR-om je manji od 50 odsto. Veliki su problemi i u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, gde je inače za sve vakcine mali odziv i gde posebno treba da se radi sa stanovništvom. Ovako nizak obuhvat je veliki rizik po zdravlje naše dece, koji nam nikako nije trebao i koji smo sami stvorili, jer smo imali sve uslove za uspešnu vakcinaciju, kaže sagovornik Danasa.

Kako je kovid vakcinacija uticala na uobičajene, rutinske vakcinacije?

Ona je promenila profil ljudi koji oklevaju u vezi sa vakcinacijom. Mi smo ranije dosta dobro poznavali profil roditelja koji su oklevali sa vakcinacijom dece, iz kojih razloga su to činili i znali smo ko su antivakseri. To se potpuno promenilo za vreme kovida. Pojavile su se potpuno nove grupe stanovništva, novi izazovi i nova pitanja. Oklevanje se proširilo i među zdravstvenim radnicima, jer je ogroman broj njih bio uključen u kovid vakcinaciju, bez prethodnog iskustva sa svim socijalnim i komunikacijskim aspektima vakcinacije i bez odgovarajuće pripreme. Na neka od pitanja smo već odgovorili. Ali ostala su neka koja će imati dugotrajne posledice. Mi ćemo u budućnosti tek morati da rešavamo zablude koje su posejane tokom pandemije i posledice lažnih vesti sa kojima smo se sretali.

Kako onda objašnjavate uspeh HPV vakcinacije i utisak koji se stekao u javnosti da je odziv veliki. I da li to baca drugo svetlo na raspoloženje prema vakcinama?

Mi odavno tražimo dobre vesti kad se radi o ovoj vakcini. HPV vakcina je jedna od najproverenijih i najbezbednijih. Ona je dugo vremena bila potrebna u Srbiji, imajući u vidu kakve posledice HPV infekcija imamo, kada se radi o ženama obolelim od raka grlića materice. Deset godina je trebalo da HPV vakcina polako počne da ulazi u program redovne vakcinacije, a sada je finansira RFZO, što je izuzetno važno, jer tri doze, koliko je potrebno, koštaju oko 300 evra, što nije malo i na startu stvara nejednakost. Tako su dosad samo oni koji su imali novac i znanje dolazili do vakcine, a oni koji nisu to imali, a kojima je možda i više trebala, nisu mogli da dođu do nje. Prvi izazov kod HPV vakcinacije jeste uspostavljanje saradnje ginekologa i pedijatara i njihovo jednoglasje kada se radi o iskorenjivanju karcinoma i drugih posledica infekcije papiloma virusom. Drugi izazov jeste taj što je ovde reč o mladim ljudima (mlađima od 19 godina), koji su završili sa dečijim vakcinama, a koje treba ponovo privoleti na vakcinaciju, napraviti sa njima saradnju da oni imaju dobro iskustvo. Ti mladi su nam potrebni i kao promoteri vakcinacija danas, ali i sutra kada postanu roditelji.

Pomenuli ste da moramo konačno da se svi sporazumemo da nam je vakcinacija prioritet. Kako to da se uradi, ko treba tu da povuče glavni teret?

Mi nemamo liderstvo – nekoga ko jasno i glasno podržava vakcinaciju. Tokom kovida nismo uspeli ni zdravstvene radnike da ubedimo da se svi vakcinišu. Stalno se uplićemo u neke rasprave oko ljudskih i prava pacijenata, koja su apsolutno važna, ali kada se radi o vakcinaciji, mi na prava pacijenata gledamo iz pogrešnog ugla. Kada je reč o deci, moramo da znamo da je najbolji interes deteta pravna kategorija koja je iznad prava roditelja da odbije intervenciju kao što je vakcinacija. Za to postoje jasni naučni dokazi o dugotrajnim koristima za zdravlje i koje se obavljaju medicinskim sredstvima i za koje postoji garancija najvišeg kvaliteta, kako je to slučaj kod nas. Kada se radi o odraslima, moramo se vratiti onome što piše u zakonu. U slučaju pretnje zaraznim bolestima koje su epidemijskog ili pandemijskog karaktera, može da se primeni obavezna vakcinacija kod svih, osim naravno onih kod kojih postoje kontraindikacije. Ne možemo se zaklanjati iza Svetske zdravstvene organizacije i praviti izgovor da ne možemo propisati obaveznu vakcinaciju sve dok nam SZO to ne kaže da uradimo. Jer, SZO nam to ne može reći, a pogotovo nam neće reći u vreme pandemije kada za pola planete ne mogu da se obezbede vakcine. Uvek se kod nas kaže „jeste tako je“ i onda dođe jedno „ali“… Pa tako imamo oklevanje, prvo, samih donosioca odluka, a potom i ostalih. Oklevanje se oseti i lako prenosi na stanovništvo, pogotovo na one koji se kolebaju zbog nedostatka pravih informacija ili zabluda kojima su izloženi.

Kako vidite dosadašnji efekte kovid vakcinacije?

Nedavno su izašle dve vesti o kovid vakcinaciji koje su stavljene u istu ravan u mnogim medijima. Prvo je objavljena vest da je isplaćena kompenzacija porodici osobe za koju se tvrdilo da je preminula od vakcinacije. Radi se dakle o jednoj osobi. Dan kasnije izašla je studija da je kovid vakcinacija spasila između 14 i 20 miliona života globalno, a na nivou Srbije oko 45.000 života. Vakcine su dakle spasile milione ljudi. Zamislite samo kakva bi bila tragedija da smo imali još toliko smrtnih slučajeva, na sve one smrtne slučajeve koje smo imali tokom kovida.

Pritom, da je dostupnost vakcine globalno bila veća, pogotovo u prvim mesecima, bilo bi još više spašenih života. Ono što bez sumnje znamo, jeste da kovid vakcinacija ima efekat na smanjenje smrtnosti i hospitalizacije, i to je bilo ključni rezultat, ali možda ne i ključni cilj. Ljudi su očekivali više. Očekivali su da će vakcina zaustaviti cirkulaciju virusa, što se nije desilo, a što se i ranije dešavalo sa nekim vakcinama. Ispostavilo se da je kovid vakcina odlična. ali da nije idealna, pa smo došli do izneverenih očekivanja. Međutim i virus nas je „izneverio“. Očekivali smo da će oni koji prebole kovid imati dugotrajniji imunitet, ali vidimo da ista osoba može da oboli više puta.

Gde je onda budućnost vakcina protiv kovida?

Ono što imamo kao ključni problem jeste činjenica da taj virus neprestano mutira. Distanca između originalne varijante virusa, na osnovu koje su pravljene vakcine koje imamo, i podsojeva omikrona, koji sada dominiraju, svakim danom je sve veća. Budućnost će odrediti dva ključna elementa. Prvi element jeste sam virus, odnosno dinamika kojom se menja. A drugi je odgovor da li ćemo dobiti univerzalnu vakcinu protiv kovida koja će biti u mogućnosti da zaustavi dalji prenos virusa i time nam omogući da živimo sa virusom oko nas, ali da nemamo javno-zdravstveni problem i da ne strahujemo od dubokih poremećaja koje pandemije nose.

Važnost vakcina u finansiranju zdravstva

„Na jednom nivou mi smo žrtve onoga što se zove besplatno zdravstvo za sve, a što je očigledno neodrživo, osim kao politička floskula. Mi ćemo morati da napravimo novi društveni dogovor oko toga šta je to što će biti minimalni paket intervencija koje će državni zdravstveni sektor moći i morati da obezbedi svima. Među njima će sigurno biti vakcinacija, jer je efikasnost vakcinacije u odnosu na druge intervencije neuporedivo veća. Tada će taj efekat i važnost vakcinacije sam po sebi da ispliva na površinu, i to će promeniti stavove mnogih o vakcinaciji“, kaže dr Popović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.